30. MEĐUNARODNI SALON URBANIZMA - 30 GODINA SA VAMA
AktuelnostiNovosti i obavještenjaUdruženje urbanista Srbije (UUS) osnovano je 1955. godine kao jedinstvena profesionalna organizacija. Udruženje okuplja kolektivne članice (javna i privatna preduzeća za izradu urbanističkih planova, prostornihplanovaistudija, preduzeća za urbanizam, građevinsko zemljište i izgradnju, fakultete, institute i sl.), kao i značajan broj pojedinačnih članova (arhitekte, prostorne planere, inženjere, ekonomiste, pravnike, ekologe, geodete, saobraćajne i mašinske inženjere, geografe, inženjere elektrotehnike, inženjere šumarstva, informatike i hortikulture).
Od 2009. godine, Udruženje urbanista prihvaćeno je kao punopravni član Evropskog saveta urbanista (ECTP). Među brojnim aktivnostima UUS, izdvajaju se Međunarodni salon urbanizma i Međunarodni naučno-stručni skup Letnja škola urbanizma. Međunarodni salon urbanizma stekao je visok ugled i postao institucija međunarodnog karaktera sa velikim brojem radova i učesnika. Ukupan broj izloženih radova u svim prethodnim godinama je 3.034, a otvaranju premijerne postavke prisustvuje od 400 do 600 posetilaca.
Salon je jedna od najznačajnijih regionalnih stručnih smotri, koji se realizuje uz pomoć gradova domaćina. Prvih deset godina premijerne postavke Salona urbanizma održavale su se u Nišu, a zatim neparnih godina u Nišu, a parnih godina u Kragujevcu (2002. i 2020), Banjaluci (2004), Novom Sadu (2006), Bijeljini (2008), Šapcu (2010), Leskovcu (2012),Beogradu (2014), Sremskoj Mitrovici (2016) i Rumi (2018). Pokrovitelji Salona su gradovi domaćini, resorna ministarstva, Inženjerska komora Srbije i drugi sponzori.
Gradovi domaćini trpe najveći finansijski pritisak oko organizacije Salona i oko same postavke. Svakako se mora posebno izdvojiti Grad Niš i JP Zavod za urbanizam iz Niša. Organizacija Salona svake druge godine je neopisiv teret koji oni podnose. Drugi gradovi domaćini skoro su uvek imali finansijsku pomoć svojih lokalnih samouprava, pa je u tom smislu i organizacija bila lakša. Poslednjih godina nam se pridružuje sve više sponzora. Svi predstavnici UUS su volonteri na ovom poslu, čak i članovi žirija i selekcione komisije.
Salon ima svoje nagrade. U vreme kada se sve meri novcem, neko bi smatrao da nisu vredne pomena. Samo urbanisti i planeri znaju koliko su bitne i često predstavljaju satisfakciju za sav trud koji se uloži u izradu nekog plana. Svako od dobitnika će ovo priznanje navesti u svojoj referenc listi, a oni koji su imali čast da zasluže Veliku nagradu Salona, smatraće to priznanje krunom svoje karijere.
Ipak, Salon nije samo takmičarska smotra. Salon je komunikacija, presek naših saznanja, vizija i ostvarenja, upoznavanje, razmena iskustava, druženje i prijateljstvo. Iz naših radova isijava bezgranična radost stvaranja i sanjanja lepše budućnosti. Salon urbanizma ima svoj Savet salona kojima su, do sada predsedavali: Dragiša Blagojević,Vlada Aranđelović, mr Dušan Minić i Slavica Ferenc. Savet Salona i Predsedništvo UUS svake godine donose Program i pravila za predstojeći Salon. Njime se utvrđuju: sadržaj Salona; propozicije za učešće, način izlaganja radova, obaveze organizatora i realizatora, finansiranje, nagrade, određuju se članovi selekcione komisije i žirija.
Svake godine 8. novembra, na Međunarodni dan urbanizma, Udruženje urbanista Srbije organizuje Međunarodni Salon urbanizma.
•Regionalni prostorni planovi i prostorni planovi područja posebne namene
•Prostorni planovi gradova i opština
•Generalni urbanistički planovi i
•Planovi generalne regulacije
•Planovi detaljne regulacije
•Urbanistički projekti i realizacije
•Konkursi
•Istraživanja, studije i projekti iz oblasti prostornog i urbanističkog planiranja, istraživanja, studije i projekti iz oblasti: zaštite prirode, zaštite predela, zaštite životne sredine i pejzažne arhitekture
•Digitalne tehnike, dizajn i produkcija u urbanizmu i arhitekturi; medijska prezentacija urbanizma i arhitekture
•Publikacije
•Neostvareni snovi
•Studentski radovi
LAUREATI VELIKE NAGRADE PRETHODNIH DVADESET I DEVET GODINA (PO REDNOM BROJU SALONA):
I Studija „Predlog mreže zelenila kao sredstva unapređenja životne sredine i slike grada na teritoriji opštine Vračar - Beograd”, Šumarski fakultet Beograd, rukovodilac radnog tima dr Vladimir Macura, dipl. inž. arh.
II „Pilot plan Bulevara Revolucije u Beogradu“, CEP, rukovodilac posla dr Darko Radović
III Velika nagrada nije dodeljena
IV JP Zavod za urbanizam Niš: Prikaz regulacionih i generalnih planova Niša iz 1878, 1907, 1933,
1936, 1939. i 1953, autor prikaza mr Mihailo Medvedev, dipl. inž. arh.; Regulacioni plan centralne zone Niša, autor dipl. inž. arh Miroljub Stanković
V Prostorno programsko rešenje zone RP Bulevara Revolucije, CEP Beograd, autor Vuk Đurović
VI Naučni projekat „Obnova gradova Srbije“, autor dr Borislav Stojkov, dipl. inž. arh., izdavač „IAUS“ Beograd
VII Urbanistički zavod Republike Srpske iz Banja Luke za sveukupno predstavljanje na Salonu sa 12 konceptualno jasnih radova u više kategorija izrađenih i prikazanih primenom najsavremenijih GIS tehnologija
VIII „Model plan - prostorni plan Kragujevca - regionalni grad”, Direkcija za urbanizam i izgradnju Kragujevac, autorski tim
IX JP Urbanizam − Zavod za urbanizam Novi Sad, za koncept nastupa na 9.- Salonu u više kategorija i doprinos struci
X Društvo urbanista Niša za dugogodišnju aktivnost i afirmaciju prostornog i urbanističkog planiranja i projektovanja, kroz uspešnu realizaciju deset Salona urbanizma
XI Generalni plan Rume, JUP Plan Ruma, autor arh Boro Mirković sa saradnicima
XII „Forma grada”, autor Ranko Radović; izdavači: „Orion Art“ Beograd i „Stilos“ Novi Sad
XIII JP Direkcija za urbanizam i izgradnju Kragujevac za pet decenija bavljenja planiranjem razvoja grada radova na 13. Salonu urbanizma
XIV JP Zavod za urbanizam Vojvodine Novi Sad za izuzetno studiozno pripremljen i realizovan prikaz retrospektivnog kontinuiteta planiranja prostora, gradova i naselja Vojvodine i Velika nagrada salona za aktuelnu produkciju: JP Zavod za urbanizam Niš za uspešnu prezentaciju aktuelnih planerskih ostvarenja koja su na 14. Salonu urbanizma dobila najveći broj nagrada i priznanja
XV Prof. dr Miodrag Ralević za sveukupni opus izloženih planova na 15.Salonu
XVI Prostorni plan Republike Srpske do 2015. godine, rukovodioci: Branko Bojović, dipl. inž. arh., prof. dr Milan Bursać, Dalibor Bjelica, dipl. inž. arh.; institucija: Urbanistički zavod Republike Srpske, a.d. Banja Luka
XVII Generalni plan Šapca i prigradskih naselja; rukovodilac: Slavica Ferenc, dipl. inž. arh., JUP Plan, Šabac
XVIII JP Urbanizam − Zavod za urbanizam Novi Sad
XIX prof. dr Dobrivoje Tošković, dipl. inž. arh., autoru publikacije „Kalkuta Indija, grad na slanim jezerima, od ideje do realizacije”, Institucija
„Projekt“ a.d. Banjaluka, GP „Krajina“ a.d. Banjaluka, „Grafomark“ Laktaši, Krebs und Kiefer Darmštat
XX JP Zavod za urbanizam Niš
XXI dr Saša Milijić, dipl.pr.planer. i Perica Manojlović, dipl. inž. saob.
XXII JP Zavod za urbanizam Vojvodine
XXIII Institut za arhitekturu i urbanizam Srbije za višedecenijsko delovanje u urbanističko-planerskoj struci i sveukupne rezultate
XXIV Velika nagrada nije dodeljena
XXV „Digitalna fabrikacija makete pešačke zone centra Novog Sada“, prof. dr. Bojan Tepavčević, dipl. inž. arh. i ass. Dejan Mitov, dipl. inž. arh., Departman za arhitekturu i urbanizam Fakulteta tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu
XXVI Urbanistički zavod Beograda
XXVII JP Urbanizam − Zavod za urbanizam Novi Sad i Institut za arhitekturu i urbanizam Srbije
XXVIII Strategija održivog urbanog razvoja RS do 2030. godine, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture RS, uz tehničku podršku GIZ/AMBERO i Instituta za arhitekturu i urbanizam Srbije IAUS
XXIX JP Urbanizam Kragujevac za prezentaciju radova na 29. Međunarodnom Salonu urbanizma, kao i za organizaciju Salona u vanrednim okolnostima (zbog epidemije virusa kovid 19)
Jasno je da je organizacija Salona u uslovima u kojima funkcioniše UUS vrlo teška i u velikoj meri zavisi od volje zainteresovanih pojedinaca ili institucija. Iako nagrade nemaju materijalnu vrednost, njihova vrednost je velika, kako za pojedince i institucije koje ih dobiju, tako i za lokalne samouprave koje su donele planove.
Salon je značajno mesto na kojem se susretne veliki broj kolega i razmeni svoja iskustva. Upravo na toj volji, ljubavi, entuzijazmu i ponosu nagrađenih održava se institucija Salona.
Svečano otvaranje 29. Salona je, umesto na tradicionalan način koji podrazumeva lične susrete, emitovan na linkovima. Uprkos epidemiološkoj situaciji, Salon je održan i dobili smo sjajne kritike. Kolege iz Kragujevca su uspostavile nove standarde u virtuelnoj prezentaciji Salona. Čitajući kritike i slušajući šta ste nam govorili, od svakog sledećeg organizatora se ne može više očekivati ništa manje od ovoga.
Trideseti Međunarodni Salon urbanizma ovog novembra održaće se u Nišu. Nismo sigurni na koji način ali smo samo sigurni da će ga biti. U tridesetoj godini postojanja imamo pravo na bezgranično zadovoljsto i sreću: što nas ima ovoliko i što Salon traje ovoliko što se razumemo i što shvatamo koliko nam sve ovo znači.
Želimo da nam Salon traje i dalje jer dok on traje, do tada će trajati i naša struka.
Do sledećih viđenja na nekim novim Salonima.
Glasnik Inženjerske komore Srbije br.43
SLAVICA FERENC, dipl. inž. arh.