Komemoracija povodom smrti profesora Gligora Radenkovića
AktuelnostiPovodom smrti prof. dr Gligora Radenkovića, u petak 1. novembra 2019. u 12:00, održana je komemoracija na Arhitektonsko-građevinsko-geodetskom fakultetu Univerziteta u Banjoj Luci.
Komemoraciji su prisustvovali njegove kolege, saradnici i studenti.
U ime kolektiva Arhitektonsko-građevinsko-geodetskog fakulteta od profesora su se oprostili dekanica fakulteta prof. dr Brankica Milojević kao i njegovi najbliži saradnici i studenti.
Bogatu biografiju profesora Gligora Radenkovića je pročitala njegova bivša studentica i dugogodišnja saradnica Dijana Majstorović. Prigodnim i emotivnim besjedama od profesora Gligora Radenkovića, oprostili su se i njegov dugogodišnji kolega prof. dr Dragan Milašinović, studentica Jelka Duvnjak, kao i najbliži saradnik i prijatelj doc. dr Aleksandar Borković. Mr Radomir Cvijić se od svog velikog druga i kolege, profesora Gligora Radenkovića, oprostio tako što je pročitao sjećanje akademika Miloša Kojića.
Podsjetimo, profesor Gligor Radenković je preminuo 19. oktobra 2019, poslije kratke i teške bolesti u 64. godini, a sahranjen je 24. oktobra 2019. na Mokroluškom groblju u Beogradu.
.jpg?1572808479672)
GLIGOR RADENKOVIĆ
Moje uspomene
Gligora nisam mnogo puta sretao. Viđali smo se uglavnom na konferencijama i naučnim predavanjima. Bili su to uvek izuzetno prijatni susreti, a taj mladi čovek zračio je optimizmom i posebnim šarmom.
Imao sam nedavno zadovoljstvo da budem recenzent njegove knjige iz oblasti geometrijske nelinearnosti tankozidnih konstrukcija. Bio sam impresioniran i oduševljen njegovim poznavanjem ove složene materije čiju teoriju je opisao rigorozno i na najvišem, svetskom nivou. Njegova knjiga je pravo bogatstvo za našu nauku i inženjersku profesiju. Napisao sam i njemu izložio svoje viđenje da je to najbolja monografija iz ove oblasti kod nas i da će ostati kao trajna vrednost. Zažalio sam što nisam bio u prilici da ranije znam više o Gligoru jer bi njegovo znanje bilo dragoceno za moju grupu u vremenu kada smo radili numeričku interpretaciju ove fascinantne teorije. Njegova prerana smrt je preskla taj poseban stvaralački dar.
Hvala ti Gligore na onome što si podario našoj nauci i struci.
Miloš Kojić
.jpg?1572808519627)
Mehanika 2.
2008.
Upoznali smo ga tad. Ne znam koje godišnje doba je bilo.
Statika 1, pa Statika 2, pa potom Modeliranje konstrukcija na masteru građevine.
Nismo znali ništa o njemu, sem ono što je slika njegova krećući se jako energično hodnikom našeg faksa govorila o njemu. Bio je jako ozbiljan, bar tad. Jako strog. Jako svoj. Počinjao je čas bez ikakvih uvoda, onako kako se posloži taj dan. Bilo je neobično. Drugačije. To je njegov posao, reći će mnogi. Ne. Odavno je, od samog starta, prevazilazilo okvire posla.
Počinjao je sa sredine table ili sa kraja da piše. Nije se puno držao nekog reda i estetike, što mi se sviđalo. Valjda zato što i ja pišem jako slobodno. Trebalo je uhvatiti taj tok misli bez jasno diferenciranog redosljeda. Oslikavao je tako fi-ove, thete, alfe, izvijali su se integrali i tenzori koje je toliko obožavao. Mnogo je volio matematiku. Ona je bila njegov kist kojim je oslikavao najljepše i najelegantnije formule našeg inženjerstva. Kao da ga sad čujem da govori: "Vidite, ovo je to! To je elegantna formula! Jasna! Ma lepota! Znate, čim nešto nije elegantno, teško da je tačno."
Crtao je štapove. Govorio je karikirano "Imate ovu kiflu". Iz te "kifle" bi se izrodio virtuelni rad, metoda sila... Igrao se sa generalisanim pomjeranjima, metodom sila, određenim i neodređenim nosačima. Volio je uklještenje u obliku riblje kosti i temperaturne uticaje.
Svašta je naša građevinska tabla prošla i istrpila. Matrice krutosti, fleksibilnosti, približne i tačne metode deformacije. Razna opterećenja i pomjeranja oslonaca.
A ko bi rekao?! Onako sa strane da gleda. Rekao bi, ma ta građevina je puko zidanje, samo prati da je ravno, samo slaži cigle i beton. Čuj, ta građevina. Sluškinja i kraljica u isto vrijeme. Ta građevina. Za nekog "muška rabota".
Ali njegovi časovi nisu bili suvoparna izlaganja. Uvijek je more suma i integral glista, rešetkastih nosača i uticajnih linija bilo protkano njegovim sugestivnim i ekspresivnim pričama, dogodovštinama. Imao je dar da nas prenese u neki novi svijet. Nesuvoparni. Smisleni. Ja lično, nisam izlazila ista iz sale poslije njegovih predavanja. Imao je energiju koju je prenosio na nas studente. Ponekad, moram priznati, na ispitima je bio jako ljut, kad neko ne zna. Ponekad smo to jako lično shvatali, a onda smo saznali njegovu veliku ljubav za tenis i obožavanje Novaka. Kad bi Novak izgubio, moram priznati, ako nam je ispit - bojali smo ga se jer položiti statiku na našem faksu je u većini slučajeva bilo kao otići na Mjesec. Znaju to sve moje kolege.
Kako je vrijeme prolazilo bolje smo ga upoznavali.
Ne mogu naći pravu riječ da bih opisala sa kojim entuzijazmom i strašću je pričao o statici. To se samo uživo moglo doživjeti.
Na master studijama sam shvatila da je njegova ozbiljnost i strogost samo oklop iza koje se krije jedna tanana i velika duša koja je voljela da pjeva, da sluša sevdalinke, da se raduje otkrivanju novog i prenošenju znanja. On, doktor nauka, sam je brisao tablu... veoma često tako sav bijel, sa rukama od krede nije mario... cijelog sebe je davao za svoje časove.
Jedne prilike na njegovim predavanjima bili smo prisutni samo ja i kolega Pijetlović.
Profesore, ako Vi nas sad negdje ipak slušate, želim samo da Vam kažem, hvala Vam mnogo za sva Vaša predavanja i trud, a najviše jer ste cijenili zaista znanje i jer niste gledali površno ni statiku ni ljude!
Obožavao je Rusiju. Jedna od njegovih rečenica, rečena u takvom zanosu je:
"Možda možete pobediti Rusiju, ali ne možete pobediti njenu geografiju!"
Čovjek koji nikad nije bio umoran od predavanja, koji je često zaboravljao na sve pauze ovog svijeta i da subotom naš faks radi do 14. Čovjek koji je živio za nauku. To je bio naš profesor Gligor.
Neka mu je vječna slava i hvala!
S poštovanjem i čuvanjem sjećanja na sve,
Vaš student,
Jelka Duvnjak
BIOGRAFIJA
Prof. dr Gligor Radenković
Rođen je 30.8.1956. godine u Klisuri, opština Surdulica. Na Građevinski fakultet Univerziteta u Beogradu upisao se 1975. godine, a diplomirao 1980. godine na Konstruktivnom odsjeku, na Katedri za betonske konstrukcije. Na istom fakultetu je magistrirao i doktorirao. Magistarski rad pod naslovom „Analiza elastoplastičnog izvijanja tankih čeličnih ploča i punih limenih nosača metodom konačnih elemenata“ odbranio je 1983. godine. Doktorsku disertaciju pod naslovom „Opšta nelinearna analiza ljuski zasnovana na trougaonom i generalnom četvorougaonom konačnom elementu“ odbranio je maja 1989. godine. Oženjen je, i otac je dva sina na koja je uvijek bio veoma ponosan. Govorio je i pisao ruski i engleski jezik.
Od 1980. do 1985. godine radio je kao stručni saradnik u Inženjerskom računskom centru Građevinskog fakulteta u Beogradu. Za asistenta na grupi predmeta iz Teorije konstrukcija prvi put izabran je 1985. godine, a u zvanje docenta 1995. godine. U zvanje vanrednog profesora za užu naučnu oblast Teorija konstrukcija prvi put izabran je 2003. godine.
Od 2002. godine na Arhitektonsko-građevinsko-geodetskom fakultetu Univerziteta u Banjoj Luci, na odsjeku za građevinarstvo predavao je predmete: Tehnička mehanika 2, Statika konstrukcija 1 i 2, Teorija konstrukcija 1 i 2, kao i Dinamičku analiza konstrukcija i Metod konačnih elemenata. Na odsjeku za arhitekturu istog fakulteta predavao je predmet Statika konstrukcija. Od 2016. godine na istom fakultetu na studijama master programa predavao je predmete: Modeliranje konstrukcija i Površinski nosači.
Na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu držao je nastavu na doktorskim studijama iz predmeta Izogeometrijski pristup u teoriji konstrukcija, kao i Teoriju sistema na master akademskim studijama.
Profesor Gligor Radenković bio je mentor za izradu značajnog broja diplomskih i sinteznih radova na Arhitektonsko-građevinsko-geodetskom fakultetu Univeziteta u Banjoj Luci.
Učestvovao je i u komisijama za ocjenu i odbranu doktorskih disertacija, kandidata:
• Olgice Lazarević, 2013, na Vojnoj akademiji Univerziteta odbrane iz Beograda
• Aleksandra Borkovića, 2014, na Arhitektonsko-građevinsko-geodetskom fakultetu Univeziteta u Banjoj Luci
• Predraga Nestorovića, 2016, na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu
i magistarskih teza, kandidata:
• Aleksandra Borkovića i Radomira Cvijića na Arhitektonsko-građevinsko-geodetskom fakultetu Univeziteta u Banjoj Luci.
Naučna djelatnost prof. Gligora Radenkovića bila je vrlo plodna. Objavio je veliki broj naučnih radova u istaknutim međunarodnim naučnim časopisima sa visokim impakt faktorom, kao i na međunarodnim i domaćim naučnim skupovima. Publikovao je i pet monografija iz naučne oblasti Teorija konstrukcija. Naučni radovi prof. Gligora Radenkovića pripadaju veoma aktuelnoj problematici izučavanja ponašanja inženjerskih konstrukcija uz primjenu nelinearne analize i savremenih numeričkih metoda. U području nelinearne analize i primjene metode konačnih elemenata, došao je do vrijednih rezultata još pri izradi magistarske teze. Stoga je na 16. jugoslovenskom kongresu teorijske i primijenjene mehanike, među učesnicima kongresa do 35 godina starosti, njegov referat nagrađen kao jedan od tri najbolja rada. Posebnu vrijednost u rezultatima naučno-istraživačkog rada prof. Gligora Radenkovića predstavlja njegova doktorska disertacija, koja je posvećena rješavanju problema analize ljuski, problema aktuelnog i u teorijskom i u praktičnom pogledu. U ovoj disertaciji dao je vrijedan naučni doprinos koji se ogleda u formulaciji novih konačnih elemenata, njihovoj implementaciji u opšti program, koji omogućava pouzdano i efikasno rješavanje široke klase problema geometrijske i materijalne nelinearnosti ljuski od homogenih materijala, kao i armirano betonskih ljuski u kojima dolazi do pojave prslina.
Značajne naučne doprinose ostvario je i izradom pet monografija, pod nazivom:
• „Tanke elastične ljuske - Teorija i specijalna poglavlja“ (zajedno sa prof. Savom Vukelićem),
• „Konačne elastoplastične deformacije“,
• „Statika linijskih nosača, deo II, Odabrana poglavlja",
• „Izogeometrijska teorija nosača“ i
• „Konačne rotacije i deformacije u izogeometrijskoj teoriji nosača“.
U navedenim monografijama sve potrebne jednačine profesor izvodi sam uz precizno korišćenje pojmova mehanike kontinuuma, tenzorske algebre i diferencijalne geometrije kao matematičkog aparata.
Autor je udžbenika: „Zbirka zadataka iz Teorije konstrukcija“ i „Statika linijskih nosača u ravni“.
Učestvovao je u četiri naučna projekta koja je finansiralo Ministarstvo za nauku i zaštitu životne sredine, u periodu od 1991-2018. godine iz oblasti teorije konstrukcija.
Značajno je istaći i učešće profesora u sljedećim projektima:
• Proračun faza montaže mosta Sloboda u Novom Sadu (autora akademika prof. Nikole Hajdina, pod rukovodstvom inženjera Gradimira Srećkovića), u periodu od 1980-1981. godine, kao i
• Idejni projekat mosta Beška preko Dunava (autora inženjera Božidara Stošića, pod rukovodstvom prof. Slobodana Rankovića) iz 2002. godine.
Profesor Gligor Radenković bio je član Jugoslovenskog društva za mehaniku i Jugoslovenskog društva građevinskih konstruktera.
Kolektiv AGGF-a
