Комеморација поводом смрти професора Глигора Раденковића
АктуелностиПоводом смрти проф. др Глигора Раденковића, у петак 1. новембра 2019. у 12:00, одржана је комеморација на Архитектонско-грађевинско-геодетском факултету Универзитета у Бањој Луци.
Комеморацији су присуствовали његове колеге, сарадници и студенти.
У име колектива Архитектонско-грађевинско-геодетског факултета од професора су се опростили деканица факултета проф. др Бранкица Милојевић као и његови најближи сарадници и студенти.
Богату биографију професора Глигора Раденковића је прочитала његова бивша студентица и дугогодишња сарадница Дијана Мајсторовић. Пригодним и емотивним бесједама од професора Глигора Раденковића, опростили су се и његов дугогодишњи колега проф. др Драган Милашиновић, студентица Јелка Дувњак, као и најближи сарадник и пријатељ доц. др Александар Борковић. Мр Радомир Цвијић се од свог великог друга и колеге, професора Глигора Раденковића, опростио тако што је прочитао сјећање академика Милоша Којића.
Подсјетимо, професор Глигор Раденковић је преминуо 19. октобра 2019, послије кратке и тешке болести у 64. години, а сахрањен је 24. октобра 2019. на Мокролушком гробљу у Београду.
.jpg?1572808479672)
ГЛИГОР РАДЕНКОВИЋ
Моје успомене
Глигора нисам много пута сретао. Виђали смо се углавном на конференцијама и научним предавањима. Били су то увек изузетно пријатни сусрети, а тај млади човек зрачио је оптимизмом и посебним шармом.
Имао сам недавно задовољство да будем рецензент његове књиге из области геометријске нелинеарности танкозидних конструкција. Био сам импресиониран и одушевљен његовим познавањем ове сложене материје чију теорију је описао ригорозно и на највишем, светском нивоу. Његова књига је право богатство за нашу науку и инжењерску професију. Написао сам и њему изложио своје виђење да је то најбоља монографија из ове области код нас и да ће остати као трајна вредност. Зажалио сам што нисам био у прилици да раније знам више о Глигору јер би његово знање било драгоцено за моју групу у времену када смо радили нумеричку интерпретацију ове фасцинантне теорије. Његова прерана смрт је прескла тај посебан стваралачки дар.
Хвала ти Глигоре на ономе што си подарио нашој науци и струци.
Милош Којић
.jpg?1572808519627)
Механика 2.
2008.
Упознали смо га тад. Не знам које годишње доба је било.
Статика 1, па Статика 2, па потом Моделирање конструкција на мастеру грађевине.
Нисмо знали ништа о њему, сем оно што је слика његова крећући се јако енергично ходником нашег факса говорила о њему. Био је јако озбиљан, бар тад. Јако строг. Јако свој. Почињао је час без икаквих увода, онако како се посложи тај дан. Било је необично. Другачије. То је његов посао, рећи ће многи. Не. Одавно је, од самог старта, превазилазило оквире посла.
Почињао је са средине табле или са краја да пише. Није се пуно држао неког реда и естетике, што ми се свиђало. Ваљда зато што и ја пишем јако слободно. Требало је ухватити тај ток мисли без јасно диференцираног редосљеда. Осликавао је тако фи-ове, тхете, алфе, извијали су се интеграли и тензори које је толико обожавао. Много је волио математику. Она је била његов кист којим је осликавао најљепше и најелегантније формуле нашег инжењерства. Kао да га сад чујем да говори: "Видите, ово је то! То је елегантна формула! Јасна! Ма лепота! Знате, чим нешто није елегантно, тешко да је тачно."
Цртао је штапове. Говорио је карикирано "Имате ову кифлу". Из те "кифле" би се изродио виртуелни рад, метода сила... Играо се са генералисаним помјерањима, методом сила, одређеним и неодређеним носачима. Волио је укљештење у облику рибље кости и температурне утицаје.
Свашта је наша грађевинска табла прошла и истрпила. Матрице крутости, флексибилности, приближне и тачне методе деформације. Разна оптерећења и помјерања ослонаца.
А ко би рекао?! Онако са стране да гледа. Рекао би, ма та грађевина је пуко зидање, само прати да је равно, само слажи цигле и бетон. Чуј, та грађевина. Слушкиња и краљица у исто вријеме. Та грађевина. За неког "мушка работа".
Али његови часови нису били сувопарна излагања. Увијек је море сума и интеграл глиста, решеткастих носача и утицајних линија било проткано његовим сугестивним и експресивним причама, догодовштинама. Имао је дар да нас пренесе у неки нови свијет. Несувопарни. Смислени. Ја лично, нисам излазила иста из сале послије његових предавања. Имао је енергију коју је преносио на нас студенте. Понекад, морам признати, на испитима је био јако љут, кад неко не зна. Понекад смо то јако лично схватали, а онда смо сазнали његову велику љубав за тенис и обожавање Новака. Kад би Новак изгубио, морам признати, ако нам је испит - бојали смо га се јер положити статику на нашем факсу је у већини случајева било као отићи на Мјесец. Знају то све моје колеге.
Kако је вријеме пролазило боље смо га упознавали.
Не могу наћи праву ријеч да бих описала са којим ентузијазмом и страшћу је причао о статици. То се само уживо могло доживјети.
На мастер студијама сам схватила да је његова озбиљност и строгост само оклоп иза које се крије једна танана и велика душа која је вољела да пјева, да слуша севдалинке, да се радује откривању новог и преношењу знања. Он, доктор наука, сам је брисао таблу... веома често тако сав бијел, са рукама од креде није марио... цијелог себе је давао за своје часове.
Једне прилике на његовим предавањима били смо присутни само ја и колега Пијетловић.
Професоре, ако Ви нас сад негдје ипак слушате, желим само да Вам кажем, хвала Вам много за сва Ваша предавања и труд, а највише јер сте цијенили заиста знање и јер нисте гледали површно ни статику ни људе!
Обожавао је Русију. Једна од његових реченица, речена у таквом заносу је:
"Можда можете победити Русију, али не можете победити њену географију!"
Човјек који никад није био уморан од предавања, који је често заборављао на све паузе овог свијета и да суботом наш факс ради до 14. Човјек који је живио за науку. То је био наш професор Глигор.
Нека му је вјечна слава и хвала!
С поштовањем и чувањем сјећања на све,
Ваш студент,
Јелка Дувњак
БИОГРАФИЈА
Проф. др Глигор Раденковић
Рођен је 30.8.1956. године у Клисури, општина Сурдулица. На Грађевински факултет Универзитета у Београду уписао се 1975. године, а дипломирао 1980. године на Конструктивном одсјеку, на Катедри за бетонске конструкције. На истом факултету је магистрирао и докторирао. Магистарски рад под насловом „Анализа еластопластичног извијања танких челичних плоча и пуних лимених носача методом коначних елемената“ одбранио је 1983. године. Докторску дисертацију под насловом „Општа нелинеарна анализа љуски заснована на троугаоном и генералном четвороугаоном коначном елементу“ одбранио је маја 1989. године. Ожењен је, и отац је два сина на која је увијек био веома поносан. Говорио је и писао руски и енглески језик.
Од 1980. до 1985. године радио је као стручни сарадник у Инжењерском рачунском центру Грађевинског факултета у Београду. За асистента на групи предмета из Теорије конструкција први пут изабран је 1985. године, а у звање доцента 1995. године. У звање ванредног професора за ужу научну област Теорија конструкција први пут изабран је 2003. године.
Од 2002. године на Архитектонско-грађевинско-геодетском факултету Универзитета у Бањој Луци, на одсјеку за грађевинарство предавао је предмете: Техничка механика 2, Статика конструкција 1 и 2, Теорија конструкција 1 и 2, као и Динамичку анализа конструкција и Метод коначних елемената. На одсјеку за архитектуру истог факултета предавао је предмет Статика конструкција. Од 2016. године на истом факултету на студијама мастер програма предавао је предмете: Моделирање конструкција и Површински носачи.
На Архитектонском факултету Универзитета у Београду држао је наставу на докторским студијама из предмета Изогеометријски приступ у теорији конструкција, као и Теорију система на мастер академским студијама.
Професор Глигор Раденковић био је ментор за израду значајног броја дипломских и синтезних радова на Архитектонско-грађевинско-геодетском факултету Унивезитета у Бањoj Луци.
Учествовао је и у комисијама за оцјену и одбрану докторских дисертација, кандидата:
• Олгице Лазаревић, 2013, на Војној академији Универзитета одбране из Београда
• Александра Борковића, 2014, на Архитектонско-грађевинско-геодетском факултету Унивезитета у Бањој Луци
• Предрага Несторовића, 2016, на Архитектонском факултету Универзитета у Београду
и магистарских теза, кандидата:
• Александра Борковића и Радомира Цвијића на Архитектонско-грађевинско-геодетском факултету Унивезитета у Бањој Луци.
Научна дјелатност проф. Глигора Раденковића била је врло плодна. Објавио је велики број научних радова у истакнутим међународним научним часописима са високим импакт фактором, као и на међународним и домаћим научним скуповима. Публиковао је и пет монографија из научне области Теорија конструкција. Научни радови проф. Глигора Раденковића припадају веома актуелној проблематици изучавања понашања инжењерских конструкција уз примјену нелинеарне анализе и савремених нумеричких метода. У подручју нелинеарне анализе и примјене методе коначних елемената, дошао је до вриједних резултата још при изради магистарске тезе. Стога је на 16. југословенском конгресу теоријске и примијењене механике, међу учесницима конгреса до 35 година старости, његов реферат награђен као један од три најбоља рада. Посебну вриједност у резултатима научно-истраживачког рада проф. Глигора Раденковића представља његова докторска дисертација, која је посвећена рјешавању проблема анализе љуски, проблема актуелног и у теоријском и у практичном погледу. У овој дисертацији дао је вриједан научни допринос који се огледа у формулацији нових коначних елемената, њиховој имплементацији у општи програм, који омогућава поуздано и ефикасно рјешавање широке класе проблема геометријске и материјалне нелинеарности љуски од хомогених материјала, као и армирано бетонских љуски у којима долази до појаве прслина.
Значајне научне доприносе остварио је и израдом пет монографија, под називом:
• „Танке еластичне љуске - Теорија и специјална поглавља“ (заједно са проф. Савом Вукелићем),
• „Коначне еластопластичне деформације“,
• „Статика линијских носача, део II, Одабрана поглавља",
• „Изогеометријска теорија носача“ и
• „Коначне ротације и деформације у изогеометријској теорији носача“.
У наведеним монографијама све потребне једначине професор изводи сам уз прецизно коришћење појмова механике континуума, тензорске алгебре и диференцијалне геометрије као математичког апарата.
Аутор је уџбеника: „Збирка задатака из Теорије конструкција“ и „Статика линијских носача у равни“.
Учествовао је у четири научна пројекта која је финансирало Министарство за науку и заштиту животне средине, у периоду од 1991-2018. године из области теорије конструкција.
Значајно је истаћи и учешће професора у сљедећим пројектима:
• Прорачун фаза монтаже моста Слобода у Новом Саду (аутора академика проф. Николе Хајдина, под руководством инжењера Градимира Срећковића), у периоду од 1980-1981. године, као и
• Идејни пројекат моста Бешка преко Дунава (аутора инжењера Божидара Стошића, под руководством проф. Слободана Ранковића) из 2002. године.
Професор Глигор Раденковић био је члан Југословенског друштва за механику и Југословенског друштва грађевинских конструктера.
Колектив АГГФ-а
