Нова зграда АГГФ-а

Зграда Aрхитектонско-грађевинско-геодетског факултета Универзитета у Бањој Луци у универзитетском граду, Бања Лука

Nova Zgrada

Нова зграда Архитектонско грађевинског факултета у Универзитетском граду у Бањој Луци подразумјева изградњу објекта уз примјену принципа енергетске ефикасности (нискоенергетска, пасивна, нулта, нулта+ и интелигентна зграда), специфичних стандарда и интелигентних система, као значајнијих стандарда оптимализације у савременом градитељству (ЕУ норме).

На основу првонаграђеног конкурсног рјешења / Интерни конкурс за израду идејног архитектонског пројекта – рјешења зграде Архитектонско грађевинског факултета у Бањој Луци, аутора Саше и Малине Чворо / и реалних потреба за одвијање наставног и научно-истраживачког процеса на Факултету дефинисан је програмски оквир за пројектовање и изградњу објекта, на принципима пасивне и интелигентне зграде.

Локација за изградњу зграде Архитектонско грађевинског факултета смјештена је у комплексу некадашње касарне Врбас, односну у склопу Универзитетског града у Бањој Луци. Наслеђени простор којим газдује Универзитет у Бањој Луци подразумијева простор богат парковским структурама, травнатим површинама и заштићеним дендро фондом, који у урбанистичком смислу представља хетерогену групацију објеката потпуно различите намјене, времена изградње и архитектонског обликовања и материјализације. У том смислу основни задатак изградње зграде Факултета, односно доградње постојећег објекта "Тереза", представља постављање нових вриједности и начина понашања у овом специфичном простору, те успостављање реда у морфолошкој структури Универзитетског града, а у складу са просторним контекстом и потребама будућег објекта уз доминацију затеченог природног фонда. Основни урбанистички параметри, просторна организација садржаја, положај објекта на локацији / максимални хоризонтални и вертикални габарити /, те начини приступа објекту су дефинисани важећом просторно планском документацијом и Регулационим планом „Студентски центар“.

За архитектонско остварење које представља интервенцију на постојећем, претходно изграђеном објекту треба се суочити са баластом предуслова и препрека, задатих како физичком структуром затеченог корпуса тако и ширим архитектонско - урбанистичким контекстом локације. Зграда "Тереза" која је предмет адаптације, надоградње и доградње, а намјењена је новим потребама Архитектонско-грђевинског факултета у Бањој Луци, смјештена је у централном дијелу Универзитетског града. Зграда је изграђена 1889. године и служила је за војне потребе. Објекат се тренутно налази у лошем стању: вањски зидови су оштећени и постоји мјестимична појава влаге, вањски отвори су у лошем стању и неопходна је комплетна замјена, а подови су без слојева термичке заштите. Објекат тренутно није у функцији и нема спроведен инсталациони систем.

У процесу изградње зграде Факултета, односно доградње постојећег објекта "Тереза", основни је задатак, који су дефинисали аутори, постављање нових вриједности и начина понашања у овом специфичном простору, те успостављање реда у морфолошкој структури Универзитетског града а у складу са просторним контекстом и потребама будућег објекта уз доминацију затеченог природног фонда. Предвиђени објекат је спратности П+3 на постојећем дијелу, те По+П+3 на дограђеном дијелу објекта. Хоризонтални габарити објекта према централној пјешачкој алеји у Универзитетском граду су дефинисани просторно планском документацијом, а остали у складу са просторним и функционалним потребама објекта и реалним могућностима на локацији у складу са положајем сусједних објеката, постојећих и планираних саобраћајних комуникација и зелених површина, те потребама у организацији и материјализацији објекта у циљу енергетске ефикасности.

Савремена архитектонска остварења се у потрази за чистим и једноставним формама, веома често, случајно или намјерно, ослобађају многих архитектонских техника које у себи носе призвук историјског насљеђа. Украшавање или стилско удешавање архитектонских објеката, незаобилазна карактеристика свих архитектонских епоха, елеменат је разликовања савремених стилова од стилова прошлости и њихових архитектонских манира. Међутим, украшавање не мора само да подразумјева декоративне апликације везане за одређене стилске одреднице, већ и она обиљежја обликовања која једној цјелини дају занимљив и препознатљив изглед. Тренутни ритам савременог друштва, изразите промјенљивости и дестабилизације, тражи елементе који ће обезбједити сигурне ослонце. Адаптација и поновна употреба затечених, насљеђених објеката на простору Универзитетског града обезбјеђује тај ослонац, осјећај сигурности и осјећај континуитета, што је битан, позитиван инпут за нове, будуће носиоце идентитета овог простора. У функционалном и обликовном смислу, предвиђена је иновативна ремоделација постојећег објекта остварујући притом допринос визуелном идентитету Универзитетског града. У пројектантском поступку је јасно стављено до знања да је ријеч о надоградњи и доградњи, недвосмислено постављајући линију између старог и новог. Постојећа зграда са традиционалним стилским елементима, надовезује се на савремено обликован нови, надограђени дио објекта. Комбинација старог и новог одговор је на тежњу ка прихватању, идентификацији од стране нових корисника овог простора. Комбинација иновативног интернационалног стила и традиционалних архитектонских елемената, представља идеалан одговор за опште прихватање и идентификовање са објектом. Ако се значај архитектуре огледа у њеној способности да оствари одређену атмосферу у простору, и тако обликује начине понашања у њему, онда су руководећи принципи током израде пројекта били:

планирати нови објекат као елемент урбанистичког реда,
учинити зграду будућег факултета разумљивом и приступачном корисницима,
остварити културни допринос атмосфери едукативног простора,
редукција средстава и тежња према одрживости.

С тога се волумен дограђеног дијела објекта дистанцира од постојећег објекта, при чему се дефинисане / постојеће спратне висине прате веома строго и преносе и на нови дио објекта. Архитектура новог објекта редукована је на амбалажу, док је једино прозрачни хол, стаклени кубус који повезује ново и старо здање, оно "више" што грађевину на одређени начин чини посебном. Објекат визуелно комуницира / хибрид старо + ново / са окружењем путем транспарентног улазног прочеља јасно усмјереног према главном комуникационом правцу, односно пјешачкој алеји Универзитетског града. Унутрашњи простор зграде открива се према овој комуникацији преко приступног платоа цијелом висином свог прозрачног централног хола, дајући нам увид у све оно што се догађа унутар објекта. Током дана објекат факултета упија свијетлост, а ноћу је пројектује према окружењу. Овакав концепт омогућава да посјетиоци комплекса постану учесници евентуалног дешавања у холу факултета иако физички нису у објекту. Однос постојећег објекта и волумена новопланираног дијела зграде факултета је уравнотежен. Просторни концепт повезивања и "помирења" разлика базиран је на синтези ова два кубуса остакљеним централним холом који се протеже кроз све етаже по висини. Основни обликовни елемент објекта је тако настала централна, наткривена улица, зенитално освјетљена, која се протеже кроз све етаже. Овдје је остварена велика густоћа просторних преклапања, динамичан фоаје пун галерија, мостова, продора, визура и ниша. Ту се одвија сусрет старог и новог објекта, неба и тла. Масе објекта обликоване су на најједноставнији могући начин, без структуралних појединости, осим елемената за заштиту од сунца који су ритмични и не разбијају јединство површина. Умјесто раскошне појавности, овдје се поштује захтјев за ограничавањем и суздржаношћу. Предложено архитектонско рјешење, у функционалном смислу природно намеће централну позицију великог амфитеатра који дефинише базне комуникационе правце унутар и између објеката. Једноставна, на тек неколико обликовних елемената редукована нова зграда, требала би имати функцију контрапункта у односу на постојећи објекат. Просторне потребе зграде су дефинисане тренутним и планираним бројем студената, те наставним процесом који се одвија на три одсјека факултета.

Аутори пројекта

мр Саша Б. Чворо, дипл.инж.арх.,
мр Малина Чворо, дипл.инж.арх.
мр Радован Белеслин, дипл.инж.грађ.