На АГГФ-у одржана промоција књиге „Простор, писање и превођење“ Ведране Икаловић
Конференције и скуповиКњигеАктуелностиНовости и обавјештењаУ оквиру обиљежавања 30 година Архитектонско-грађевинско-геодетског факултета Универзитета у Бањој Луци, у четвртак, 29. октобра 2026. године, одржана је промоција књиге „Простор, писање и превођење: научни радови о Човјеку, (у) Граду и Времену“ проф. др Ведране Икаловић, уз разговор „О архитектури књиге“ и отварање изложбе фотографија „Читање града“.
Промоција је била и прилика за својеврстан повратак ауторке на факултет на којем је започела своје образовање и истраживачки пут, који је из Бање Луке одвео у Јапан, а потом у Француску, гдје данас ради као професорка на Католичком универзитету у Лилу.
Књига обједињује научне радове настале током десет година ауторкиног истраживачког рада, од 2012. до 2022. године, првобитно објављене на различитим језицима. Њиховим превођењем и обједињавањем у једној публикацији, истраживања посвећена граду, дому, мјесту, свакодневном животу и односу човјека и простора постала су доступна домаћој академској и стручној јавности, али и ширем кругу читалаца. Истовремено, књига представља својеврсну хронологију ауторкиног истраживачког развоја, пружајући увид не само у резултате већ и у процес настајања научног знања.
Промоција је организована у форми разговора „О архитектури књиге“, који је, отворио и шира питања писања, превођења и издаваштва у области архитектуре и урбанизма.
О књизи су, из различитих перспектива, разговарали проф. др Ведрана Икаловић, ауторка; проф. др Невена Новаковић, рецензенткиња књиге и професорица на АГГФ-у; доц. др Борјан Митровић, филолог и историчар умјетности са Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву; и Соња Леро Максимовић, виша асистенткиња на Филолошком факултету Универзитета у Бањој Луци и извршна уредница Издавачке куће „Имприматур“. Разговор је водио проф. др Игор Кувач са АГГФ-а и из Истраживачког центра за простор.
У првом дијелу разговора пажња је била усмјерена на садржај, концепт и обликовање публикације, као и на однос архитектуре, човјека, простора и мјеста, те самог језика и културног контекста. Посебно је разматрана структура књиге, која повезује радове настале у различитим периодима и истраживачким околностима, али и њена необична графичка и уредничка рјешења. Књига се чита са двије стране, користи ћирилицу и латиницу, а својим обликовањем успоставља симболичку везу са јапанском културом, која је значајно обиљежила ауторкин професионални развој.
Једна од важних тема било је и превођење као процес тумачења и обликовања научног знања. Поред преношења текстова из једног језичког и културног контекста у други, разговарало се и о значају развијања стручне терминологије на домаћем језику, чему доприноси и рјечник појмова уврштен у публикацију. Кроз примјере истраживања јапанских градова и свакодневних просторних пракси, отворено је и питање како нам искуства других култура могу помоћи да преиспитамо сопствено разумијевање простора.
Други дио разговора био је посвећен издаваштву као облику културне продукције, његовим вриједностима, изазовима и будућности у добу вјештачке интелигенције. Отворена су питања финансирања, видљивости, дистрибуције и публике за стручне и научне публикације, као и положаја архитектонске књиге у савременом академском и културном окружењу.
Догађај је заокружен отварањем изложбе фотографија „Читање града“ Ведране Икаловић, које чине дио књиге. Изложба је понудила другачији поглед на ауторкина истраживања, истичући фотографију не само као средство документовања већ и као начин посматрања, читања и тумачења урбаног простора.
Промоција књиге и пратећа изложба биле су прилика за сусрет архитектуре, научног истраживања, језика, превођења и издаваштва, али и за разговор о значају стварања, очувања и дијељења знања унутар и изван академске заједнице.
Фотографије: Маја Дујаковић
