„Реконструкција будућности“ — разговор о насљеђу и будућности Сутјеске

У оквиру манифестације „Ранко Радовић. Сутјеска“, 15. септембра 2026. године на Архитектонско-грађевинско-геодетском факултету Универзитета у Бањој Луци одржана је панел-дискусија „Реконструкција будућности“, посвећена вриједностима, заштити и могућој будућности националног парка Сутјеска и Спомен-куће Битке на Сутјесци архитекте Ранка Радовића.

У разговору су учествовали Мејрема Затрић-Шаховић, архитектица и историчарка архитектуре, доцент на Интернационалном универзитету у Сарајеву и предсједница DOCOMOMO BH, Милена Драгаш, архитектица конзерватор из Републичког завода за заштиту културно-историјског и природног насљеђа Републике Српске, Ђорђије Милановић, ботаничар и истраживач са Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, и Наташа Црнковић, еколог и дугогодишња активисткиња Центра за животну средину. Разговор је модерирао Игор Кувач (Архитектонско-грађевинско-геодетском факултету Универзитета у Бањој Луци и Истраживачки центар за простор). Различите професионалне позиције учесника омогућиле су да се национални парк Сутјеска истовремено сагледа из перспективе архитектуре, заштите културног насљеђа, природних вриједности и односа локалних заједница према заштићеном простору.
Полазиште разговора било је питање шта је заправо Сутјеска: национални парк, мјесто историјског догађаја и колективног сјећања, меморијални комплекс, пејзаж, архитектура и умјетност — или управо јединствена цјелина у којој те вриједности није могуће потпуно раздвојити. Посебна пажња посвећена је односу Радовићеве Спомен-куће према Долини хероја, споменику Миодрага Живковића, умјетности у њеној унутрашњости и природном пејзажу националног парка Сутјеска.

Разговор је отворио и питање мјеста Спомен-куће у широј архитектонској култури — од њеног раног представљања у међународној стручној периодици и изложбе Архитектура као ликовни језик Ранка Радовића у Салону Музеја савремене уметности у Београду, 1981., до представљања на изложби Toward a Concrete Utopia: Architecture in Yugoslavia, 1948–1980 у Музеју модерне умјетности (MoMA) у Њујорку, 2018. Кроз разговор о односу локалног и универзалног разматрано је и на који начин Радовићева архитектура произлази из конкретног мјеста, а истовремено постаје међународно препознатљиво архитектонско дјело.

Из перспективе заштите културног насљеђа разговарало се о данашњем статусу и стању Спомен-куће, могућностима њене обнове, али и о потреби да предмет заштите не буде само појединачни објекат. Отворено је питање очувања ширих просторних односа — ентеријера, фрески, приступа, визура, односа према споменику и пејзажу.

Посебан дио разговора био је посвећен природним вриједностима Сутјеске и потреби да се Тјентиште разумије као дио много већег и живог природног система. Говорило се о биодиверзитету, дугогодишњим научним истраживањима овог простора, промјенама пејзажа и потреби да се природа и културно насљеђе не посматрају као два потпуно одвојена система.

Разговор је потом проширен на улогу локалних заједница и грађана. Једно од питања било је како формално заштићена вриједност постаје нешто што људи препознају као своје и према чему развијају одговорност. У том контексту, упознавање, истраживање, образовање и активно учешће препознати су као важни начини одржавања односа између насљеђа и савременог живота.

Назив панела „Реконструкција будућности“ тако је разговор усмјерио даље од питања физичке реконструкције саме Спомен-куће. У завршном дијелу отворена су питања како би Тјентиште и национални парк могли изгледати 2050. године, шта у њема мора бити сачувано, а шта се може мијењати, те какав би нови живот Спомен-кућа могла добити као простор културе, истраживања, образовања и савременог јавног живота.

Панел је показао да разговор о будућности Сутјеске не може почети само питањем како нешто обновити, већ прије свега питањима шта имамо, зашто је то вриједно и како те вриједности можемо поново препознати и пренијети новим генерацијама.

Догађај је конципиран као дио манифестације „Ранко Радовић. Сутјеска“, уз ауторску изложбу Маја Ђилас и разговор о књизи Ранко Радовић Аутобиографија, а коју организују Архитектонско-грађевинско-геодетски факултет Универзитета у Бањој Луци, Истраживачки центар за простор и DOCOMOMO BH.

ГАЛЕРИЈА ФОТОГРАФИЈА