Отворена изложба „Ранко Радовић. Сутјеска“

Поводом 90 година од рођења архитекте Ранка Радовића, на Архитектонско-грађевинско-геодетском факултету Универзитета у Бањој Луци отворена је изложба „Ранко Радовић. Сутјеска“, ауторке др Маје Ђилас. Изложбом је започела истоимена манифестација посвећена једном од најзначајнијих архитеката и професора бивше Југославије и региона.

Изложба доноси интегрални приказ Спомен-куће Битке на Сутјесци на Тјентишту, једног од најзначајнијих изведених дјела Ранка Радовића и препознатљивих остварења споменичке архитектуре Југославије друге половине 20. вијека.

На отварању изложбе обратио се проф. др Саша Чворо, декан АГГФ-а, који је догађај поставио у шири контекст обиљежавања 30 година Архитектонско-грађевинско-геодетског факултета и програма којим Факултет током јубиларне године отвара простор за разговор о архитектури, градитељству и насљеђу.

Проф. др Невена Новаковић, испред Организационог одбора манифестације и DOCOMOMO БиХ, подсјетила је на личност и стваралаштво професора и архитекте Ранка Радовића, као и на његов значај за архитектонску културу и образовање.

Испред Истраживачког центра за простор, проф. др Игор Кувач говорио је о Спомен-кући Битке на Сутјесци, њеним архитектонским и просторним вриједностима и нераскидивој вези са ширим меморијалним и природним пејзажом Тјентишта и Сутјеске.

У снимљеном обраћању, ауторка изложбе др Маја Ђилас представила је истраживање и концепт изложбе, уводећи публику у изложбени простор и представљену грађу.

Два читања Сутјеске

Мултимедијална изложба конципирана је кроз два нивоа посматрања и интерпретације. У првом, Сутјеска се појављује као архитектура која непрестано прелази из једног облика у други, при чему свака трансформација истовремено нешто чува и нешто мијења. Спомен-кућа се тако чита кроз искуство, траг, реконструкцију и сјећање.

Други ниво излази из простора саме Спомен-куће и улази у подручје документа, рецепције и архива, показујући како се историја једне архитектуре гради и кроз начине на које је она документована, тумачена и сачувана.

Од настанка Спомен-куће до савремених читања

Спомен-кућа на Тјентишту настајала је током готово једне деценије: пројектована је између 1964. и 1968. године, грађена од 1969. до 1972, док је осликавање њене унутрашњости трајало до 1974. године. Радовић је на Меморијалном комплексу Долина хероја сарађивао са вајаром Миодрагом Живковићем, док је ликовно рјешење у Спомен-кући повјерено сликару Крсти Хегедушићу. Архитектура, скулптура, сликарство, историјски наратив и природни пејзаж Националног парка „Сутјеска“ на тај начин постају дио јединствене просторне и умјетничке цјелине.

Изложба др Маје Ђилас прати настајање и каснији живот овог дјела кроз 74 документа из периода од 1961. до 2011. године – од првих разматрања уређења Тјентишта, преко планова, макета, пројектне документације и фотографија градње, до стручних текстова, историјских фотографија, рецепције дјела и документације о његовој санацији.

Представљена грађа потиче из бројних институција, архива и приватних збирки у Босни и Херцеговини, Србији, Хрватској и Словенији, међу којима су Архив Босне и Херцеговине, Музеј Југославије, Институт за архитектуру и урбанизам Србије, Национални парк „Сутјеска“, Спомен-збирка професора архитекте Ранка Радовића у Новом Саду, Филмске новости и Архивски фонд фотографкиње Горанке Матић. Дио филмске и фотографске грађе овом приликом се први пут представља јавности.

Изложба прати и рецепцију Спомен-куће у југословенској и међународној архитектонској култури – од представљања пројекта у француском часопису L'Architecture d'Aujourd'hui 1966/67. године и каснијег укључивања Радовићевог дјела у класификације архитектуре 20. вијека Чарлса Џенкса, до ауторске изложбе „Архитектура као ликовни језик“ у Београду 1981. и изложбе „Toward a Concrete Utopia: Architecture in Yugoslavia, 1948–1980“ у њујоршком Музеју модерне умјетности (MoMA) 2018. године.

Програм се наставља током септембра

Изложбом је започела манифестација „Ранко Радовић. Сутјеска“, коју Архитектонско-грађевинско-геодетски факултет Универзитета у Бањој Луци, Истраживачки центар за простор и DOCOMOMO БиХ организују у оквиру обиљежавања 30 година АГГФ-а.

Програм се наставља 15. септембра панел-дискусијом „Реконструкција будућности“, посвећеном вриједностима, стању и будућности Сутјеске из перспектива архитектуре, заштите насљеђа, екологије и природних наука, док је за 29. септембар планиран разговор о књизи „Ранко Радовић Аутобиографија“.

Изложба „Ранко Радовић. Сутјеска“ постављена је у Атељеу 3.07 Архитектонско-грађевинско-геодетског факултета и отворена је за посјетиоце до 30. септембра 2026. године.

Партнери манифестације су Спомен-збирка професора архитекте Ранка Радовића из Новог Сада и Фондација „Ранко Радовић“ из Даниловграда.