ПИДА 2023, Извјештај комисије

Селекција пројеката за селективну изложбу Пиранских дана архитектуре 2023. и учешће у конкуренцији за награду Student Honorable Mention испред Архитектонско-грађевинско-геодетског факултета Универзитета у Бањој Луци.

Архитектонско-грађевинско-геодетски факултет Универзитета у Бањој Луци je четврти пут за редом имаo прилику да кандидује најбоље студентске пројекте за селективну изложбу и учешће у конкуренцији за награду Student Honorable Mention на Пиранским данима архитектуре заједно са 19 позваних Средњоевропских и других факултета- Грац, Шпитал, Беч, Бања Лука, Сарајево, Сплит, Загреб, Солун, Будимпешта, Пескара, Трст, Подгорица, Братислава, Љубљана, Марибор, Београд, Нови Сад, Крагујевац и АА Лондон. На отворени позив је стигло до сада рекордних десет пријава, што доприноси конкурентности и значајно утиче на квалитет одабраних пројеката. Пријављени су пројекти са Катедре за архитектонско пројектовање и Катедре за урбанизам, са 3. и 4. године основних студија, два (менторисана) конкурсна пројекта, један завршни рад првог циклуса студија и по први пут један завршни рад другог циклуса студија Архитектура и урбанизам.

Од пристиглих 10 пријава, номиноване пројекте за селекцију студентске награде Пиранских дана архитектуре је одабрала спољна селекторска комисија, коју су чинили: Тамара Чаушевић, архитекта, представник признате архитектонске праксе (Студио Концепт БМБ); Стеван Чукић, просторни планер, представник инситутције из области урбанизма и архитектуре (Дирекција за изградњу и развој града Бијељина); Ђорђе Ђурић, архитекта, представник прошлогодишњих аутора номинованих за награду; Нермина Загора, архитекта, представник универзитета из региона (Архитектонски факултет Универзитета у Сарајеву) и Есма Шантић, архитекта, представник струковног удружења (Асоцијација архитеката у Босни и Херцеговини). Комесар селекције је доц. др Игор Кувач.

Комисија је радила према критеријумима Пиранских дана архитектуре, а то су: интеграција са урбаном или природном средином, однос према контексту, савремено обликовање, поштивање природне и културне баштине, савремено разумијевање традиционалних архитектонских елемената, иновативни детаљи, те суптилна и добро промишљена употреба боја, текстура и свјетла.

С обзиром на успостављене критеријуме са једне, и врло хетерогену структуру пројеката са друге стране, издвојено је неколико највриједнијих пројеката, који на најбољи начин представљају школу архитектуре у Бањој Луци. Иако су пројекти врло различити по темама, приступима и презентацији, код свих се јасно чита изражен и врло вриједан аналитички приступ процесу пројектовања. Он је заснован на препознавању стварних проблема и потреба у друштву и простору, те врло детаљном поступку анализе који се креће од широке планерске и урбанистичке размјере, стратешких елемената развоја, преко дефинисања програма и разраде функционалних шема, па све до нивоа деатља конструкције.

Иако је овај приступ врло близак стварним условима рада у локалној и регионалној планерској и пројектантској пракси, те према томе потпуно оправдан и пожељан, комисија такође увиђа одређене недостатке, као елемент конструктивне критике. То су прије свега недостатак просторно-обликовних студија, разрада детаља фасаде и материјализације, те детаљније и реалније презентовање пројеката, што посебно долази до изражаја у односу на споменуте критеријуме Пиранских дана архитектуре. Пројекти се већином завршавају на нивоу концептуалних и идејних рјешења (урбанистичких поставки и архитектонских студија) без даље разраде. При томе бројни елементи архитектуре као што су нпр. обликовање, разумијевање традиционалних архитектонских елемената, иновативни детаљи, те употреба боја, текстура и свјетла, често нису третирани, довољно разрађени или адекватно представљени.

У поређењу са неким другим школама у региону, а с обзиром на преовлађујуће упориште у стварности, пројекти често не показују довољно слободе у размишљањима која су оријентисана ка будућности, слободним “умјетничким” пројекцијама простора, експерименталним приступима или теоретским концептима. Све ово иде у прилог карактеру инжењерског и техничког профила школе, која образује стручњаке са капацитетом да препознају стварне проблеме, потребе и теме, те да на њих дају конкретне одговоре у складу са условима контекста.

Коначно, за представљање на Пиранским данима архитектуре су одабрана два најкомплетнија пројекта, који у свему показују највећу зрелост на свим нивоима размишљања, просторним размјерама и слојевима пројеката. Овим избором, комисија награђује два уиграна пројектантска тима са поруком о важности, квалитетима и предностима тимског рада у архитектури и урбанизму. Такође са великим охрабрњем за оба тима да остану на окупу и да се одваже за тимски излазак на архитектонску сцену региона, која вапи за свјежином нових генерација.

1. ОДАБРАН

(Хидроелектрана) и Млин културе, Делибашино село, Бања Лука, 2023.

Аутори: Александар Марић, Немања Петковић, Исидора Комљеновић, Анастасија Шаренац, Ментори: проф. др Милијана Окиљ и Милица Малешевић, виши асистент

Пројекат (Хидроелектрана) и Млин културе у Делибашином селу у Бањој Луци, третира добро познату тему, која је већ била представљена на Пиранским данима архитектуре 2019. Био је то завршни рад другог циклуса студија студијског програма Архитектура и урбанизам, аутора Слободана Пеулића. Овај просторни полигон, који обухвата Мађирско поље- Мађирска/Траписка шума- Делибашино село- Траписти, је, од иницијативе за урбану трансформацију Делибашиног села Истраживачког центра за простор из 2017. године, био предмет истраживања три генерације студената споменутог студијског програма. На овим основама, група АНИА, на мјесту старог објекта пројектује (Хидроелектрану ) и “Млин културе” и поново указује на све вриједности овог слојевитог просторног комплекса са великим потенцјалом за развој у функцији културе, едукације, туризма, рекреације. Креативна употреба познатих техника и алата заштите и ревитализације градитељског насљеђа, поштивање природног и физичког контекста, те визија  широке слике простора, резултира једним вриједним пројектом. Овај својеврсни Музеј техничке културе је заправо хибридни вишефункционални простор, који обједињује културу, умјетност, образовање, рад, забаву, туризам, одмор и уживање за све генерације током цијелог дана и у свим годишњим добима, те тако постаје вриједан јавни градски простор и полазиште за даље истраживање и одрживи развој овог просторног полигона. Зрелост приступа, стратешко размишљање за развој широког подручја, суптилно изграђен  однос према природном и градитељском насљеђу, фини архитектонски сензибилитет и цјелокупна презентација пројекта су на врло високом и професионалном нивоу.

2. ОДАБРАН

Простор као доживљај, 2022.

Аутори: Николина Хассам Дорсен, Срђан Лакић, Андреа Јаничић

Сарадник: Бојана Тодић,

Ментор: доц. др Игор Кувач

Прojeкат “Простор као доживљај” дискутује конкурсно рјешење за Нови градски парк у Бањој Луци према моделу Бернарда Чумија, са три основна елемента просторних доживљаја (простор, програм и догађај) који међусобно утичу један на други. Пројекат за парк се посматра као један отворени просторни полигон који се увијек доживљава на другачији начин захваљујући низу просторних синтакси, које чине кретање, догађаји и ритмична промјена амбијената. Парк се развија и расте захваљујући активностима корисника, њиховим праћењем и артикулацијом уз помоћ елемената урбаног дизајна и архитектуре. Овај приступ дозвољава слободу спонтаног коришћења и развоја простора који је једнако отворен према различитим групама корисника, који га затим активирају, прилагођавају и присвајају кроз субјективни осјећај за мјесто. Стратегија успостављања просторне синтаксе, уводи кориснике у простор паралелно са процесом пројектовања и развоја парка, што потенцијално генерише и правце развоја непосредног контекста и ширег подручја. Пројекат се посматра као једна могућа планска визија развоја, која одређује само основне координате простора. Унутар тог оквира, атлас различитих елемената, у форми отвореног плана, са модуларном координацијом елемената и сведеном, готово модернистичком, естетиком омогућава артикулацију простора универзалних вриједности. Одабиром овог пројекта, комисија подстиче и охрабрује студенте да, поред редовне наставе, стално одговарају на нове и другачије пројектантске изазове и да студије, као јединствену прилику, искористе за истраживање својих могућности до најдаљих могућих хоризоната. Овим се такође промовише јавни конкурс као врхунски механизам за остваривање најквалитетнијих урбанистичко-архитектонских рјешења, заснованих на детаљном аналитичком процесу, стратешкој визији развоја простора, стварном разумијевању контекста и његовој надоградњи.

…

Поред одабраних, комесар и селекторска комисија се захваљуу свим другим ауторима и њиховим менторима на вриједним и квалитетним пројектима, са охрабрењем да наставе да истражују, да своје резултате редовно представљају и на тај начин граде локалну и регионалну архитектонску сцену, па и шире.

У наставку је листа свих пријављених пројеката са галеријом на линку.

1.

Дјечија болница, Паприковац, Бања Лука, 2023

Студенти: Александар Марић, Немања Петковић

Ментори: Диана Ступар, Маја Милић-Алексић

2.

Дјечија болница, Паприковац, Бања Лука, 2023.

Студенти: Исидора Комљеновић, Весна Ђекић

Ментори: Диана Ступар, Маја Милић-Алексић

3.

Нови стари дух Шехера – регенерација историјског урбаног пејзажа, Српске Топлице (Горњи Шехер), Бања Лука, 2022.

Студент: Милица Борић

Менторс: Малина Чворо, Тијана Вујичић, Дијана Симоновић, Игор Кувач, Огњен Шукало

4.

Ревитализација напуштених простора – истраживање кроз дизајн на примеру хотела Палас, Бања Лука, 2022.

Студент: Андреа Јаничић

Менторс: Маја Милић Алексић, Игор Кувач

5.

ROOMMAT CHAOS/HOUSE, Бања Лука, 2023.

Студенти: Александар Марић, Немања Петковић, Исидора Комљеновић, Анастасија Шаренац

Ментор: Диана Ступар

6.

Колективно становање, Долац, Бања Лука

Студент: Славен Цвијановић

Ментори: Невена Новаковић, Анита Милаковић

7.

Ентеријер Музеја савремене умјетности Републике Српске, Бања Лука, 2023.

Студент: Драгољуб Копрановић

Менторс: Малина Чворо, Саша Чворо, Марина Радуљ, Игор Кувач, Милана Недимовић, Уна Окиљ

8.

Ентеријер Музеја савремене умјетности Републике Српске, Бања Лука, 2023.

Студент: Жељана Поповић

Ментори: Малина Чворо, Саша Чворо, Марина Радуљ, Игор Кувач, Милана Недимовић, Уна Окиљ.

Ангажман спољне селекторске комисије за евалуацију студентских пројеката доприноси развоју алата комуникације између науке и праксе, као дијела пројекта Erasmus+ APLE (Pop-up архитектонске лабораторије за размјену знања). APLE има за циљ да ојача односе између високошколских институција и ширег економског и друштвеног контекста у БиХ и Црној Гори развијањем и коришћењем иновативног формата заједничког учења кроз рад, који професионалцима омогућује позитиван утицај на друштвене промјене (проактивно дјеловање у повећању релевантности професије у односу на друштво кроз подстицање предузетништва, активистичко-пројектантско дјеловање и технолошки развој). Пројекат траје од априла 2023. до марта 2026. године и окупља седам партнера, Архитектонски факултет Универзитета у Сарајеву, Архитектонско-грађевинско-геодетски факултет Универзитета у Бањој Луци, Грађевински факултет Свеучилишта у Мостару, Архитектонски факултет Универзитета Црне Горе, у Подгорици, Faculty of Architecture and Design, Трондхајм (Норвешка), Università degli Studi di Roma “La Sapienza” Рим (Италија), Архитектонски факултет Универзитета у Загребу (Хрватска), и три придружена партнера, Истраживачки центар за простор, Асоцијација архитеката у Босни и Херцеговини и Удружење Fora Мостар. Пројекат Erasmus+ APLE суфинансира Европска комисија.

 

• ИЛУСТРАЦИЈЕ
   
• ГАЛЕРИЈА