Урбана соба у ботаничкој башти – завршена радионица Студио пројекта 6

У Ботаничкој башти Универзитета у Бањој Луци завршена је конструктивна радионица која означава крај семестралног пројекта на предмету Студио пројекат 6. Пројекат је реализован у сарадњи са APLE лабораторијом Бања Лука и Институтом за генетичке ресурсе, у оквиру експеримента који подразумијева укључивање различитих актера из праксе у наставни процес и пратични рад студената.

Тема семестралног задатка – “зелена” урбана соба – подразумијева формирање новог малог мјеста у отвореном “зеленом” простору које настаје примјеном алата и техника пројектовања ентеријера (амбијент, атмосфера, чула, нивои интимности, човјекомјерност, материјалност, ефемерност, праг, границе..). Простор баште се не третира као позадина за градњу, него као живи систем и главни протагониста, а интервенције су осмишљене као њежни, реверзибилни гестови који се уклапају у контекст природне структуре и омогућавају ново искуство простора.

Презентација пројекта одржана је у петак, 19. 6. у Ботаничкој башти.

Од цртежа до градње

Након десетак седмица посвећених посматрању, мапирању, анализи и пројектовању, студенти су стигли до реализације пројекта вишенамјенске интервенције кроз практичну производњу простора у размјери 1:1, што подразумијева разумијевање контекста, коришћење тијела архитекте као корисника и непосредни, директни рад рукама.

Током интензивне радионичке седмице, аутори неколико десетина индивидуалних пројеката су формирали тимове и заједно радили на низу просторних интервенција.

Процес није био линеаран ни тих, а подразумијевао је: прецизно мјерење, руке у земљи, физички рад, зној на челу, коришћење најразличитијих алата, слојеве камена који се полажу један по један, конструкцију дрвеног павиљона, мноштво веза и детаља…

Реализоване интервенције

Урбана соба се састоји од пет повезаних дијелова који заједно чине просторни наратив и дефинишу једно ново мјесто: Сензорна башта (земља) – кружне форме од камена и шљунка положене у траву, представља увод у интервенцију и нуди другачији додир са земљиштем – Потез зида-клупе (камен) – линеарни суви зид од ломљеног камена који артикулише правац кретања, сједење и боравак у башти – Павиљон (дрво) – конструктивни врхунац цјелине, дрвена структура као инфраструктура за биљке пењачице – Иридаријум (природа) – едукативни и радионички простор – Мале ствари – хранилице и појилице за птице израђене од пронађених материјала, укључујући рециклиране дрвене калемове, пањеве и металне елементе.

Све интервенције изведене су према принципима реверзибилне, суве монтаже – без трајних трагова у заштићеном простору баште.

Мултидисциплинарни тим

Пројекат је окупио студенте 6. семестра архитектуре и студенте 2. семестра грађевинарства у академској 2025/2026. години. Студенти 3. године геодезије пружили су подршку у нивелацији елемената, што је радионици дало мултидисциплинарни карактер – тако природан за Архитектонско-грађевинско-геодетски факултет, и тако риједак у образовном контексту.

Аутори су студенти Николина Анђић, Ивана Бањац, Анђела Баруџија, Тиса Белеслин, Катарина Бига, Јелена Будеша, Андреја Бујић, Јована Васић, Михаела Весељак, Милица Вуковић, Јелена Драгушић, Емилија Дујаковић, Јована Комљеновић, Мартина Крстић, Милиош Лазендић, Ђорђе Малешевић, Кристина Марковић, Јелена Максимовић, Радмила Милаковић, Нађа Милић, Андреа Милошевић, Милица Мирковић, Анђела Митровић, Нађа Ољача, Анастасија Попржен, Амила Рамић, Марија Симић, Јован Синадиновић, Анастасија Стоканић, Иван Стојановић, Катарина Тодић, Мара Тодоровић, Јана Томић, Тања Топалић, Данијела Трифковић, Дајана Чупковић, Јелена Чавић и Новица Шипка (СП Архитектура), затим Немања Недић, Данило Петровић, Милан Бабић, Милан Ћулум и Оља Јанковић у оквиру предмета Грађевинске конструкције (СП Грађевинарство), те уз подршку студената - Теа Стојановић, Марко Витезовић и Далибор Лакић, у оквиру предмета Практична настава из инжењерске геодезије (СП Геодезија).

Ментори су: Саша Чворо, Малина Чворо, Игор Кувач, Уна Окиљ, Зоран Уљаревић, Андреа Јаничић и Драган Радошевић. Консултанти из области грађевинарства и геодезије су Радован Вукомановић и Славко Васиљевић, те Слађана Станишић и Драгана Скоруп Ступар.

Посебну подршку пружили су Никола Травар и Институт за генетичке ресурсе, који управља заштићеним подручјем и спомеником парковске архитектуре Универзитетски граду чији је Ботаничка башта дио, и без чије сарадње реализација не би била могућа.

Привремена инсталација остаје у ботаничкој башти као позив корисницима да застану и доживе овај простор другачије него што су навикли.

 

• ОТВАРАЊЕ
• ПРОЦЕС

Фотографије: Андреа Јаничић, Ања Боричић и Игор Кувач