Одржан Pop-Up cafe MIXER на АГГФ-у

У оквиру предмета Дизајн малог мјерила и активности APLE лабораторије Бања Лука, у уторак 28. априла 2026. године, у простору Bunker на Архитектонско-грађевинско-геодетском факултету Универзитета у Бањој Луци, одржан је Pop-Up cafe MIXER – експериментални формат разговора и размјене мишљења о важним темама које се тичу простора и друштва.

MIXER је један у низу догађаја из xRED линије APLE лабораторије и x.E.E.T. платформе (Experimenting Emerging Topics), са циљем подстицања међугенерацијског дијалога и критичког промишљања улоге архитектуре у свакодневном животу. Кроз неформалан амбијент и разговор уз кафу, студенти су са учесницима различитих генерација и професија отворили теме образовања, културе, идентитета, екологије и система.

Концепт догађаја је заснован на директној комуникацији и размјени искустава у мањим групама, при чему су студенти кроз пажљиво осмишљена питања истраживали ставове учесника о различитим аспектима савременог друштва и простора. Учесници су истицали значај одговорности појединца, потребу за већом транспарентношћу у доношењу одлука које се тичу јавног простора, као и важност активног учешћа грађана у обликовању заједнице.

Систем
Посебну пажњу изазвала је тема систем, кроз коју су учесници разговарали о одговорности, односу појединца и институција, јавном простору и могућности друштвених промјена. У разговорима је истакнуто да систем не чине искључиво институције, већ и појединци који га обликују својим дјеловањем. Као један од кључних закључака издвојена је потреба да промјене почињу од појединца и малих свакодневних поступака, који временом могу довести до значајнијих друштвених помака. Учесници су посебно нагласили важност гласања, транспарентности и заштите јавног интереса у процесима који обликују град и јавни простор. 

Култура
Тема културе отворила је разговор о свакодневним облицима културног живота, начинима на које учимо културу и односу између простора и осјећаја припадности. Учесници су говорили о концертима, изложбама, фестивалима, позоришту, али и о неформалним облицима културе који се одвијају кроз дружење, боравак у граду и дигитални простор. Истакнуто је да се култура усваја кроз породицу, образовање, окружење и лична искуства, те да бити „културан“ не значи само познавање правила понашања, већ и однос према другим људима и јавном простору. Кроз разговор о угодном и културно богатом простору, учесници су као важне вриједности издвојили мјеру човјека, зеленило, разноврсност садржаја, могућност сусрета и осјећај сигурности, закључујући да културно богат простор није нужно репрезентативан, већ онај који подстиче комуникацију, заједништво и активно учешће људи у животу града. 

Образовање
Тема образовања бавила се односом различитих генерација према учењу, са посебним фокусом на генерацију Алфа. Учесници су указали на промјене у начину комуникације и усвајања знања, те нагласили потребу за интерактивним, визуелним и дигитално прилагођеним приступима образовању. Разговор је отворио и питања баланса између дигиталног окружења и развоја социјалних вјештина, критичког мишљења и директне комуникације.

Екологија
У оквиру теме екологије, учесници су разговарали о односу према природи, свакодневним навикама и могућностима покретања малих, али значајних еколошких акција у локалној заједници. Закључено је да просторне промјене не морају увијек бити велике физичке интервенције, већ и мали гестови који подстичу друштвену свијест и позитивне промјене.

Идентитет
Тематска цјелина о идентитету истраживала је лични доживљај града и простора. Учесници су истицали да се осјећај припадности често везује за свакодневне праксе у простору, навике и успомене, док је факултет препознат као једно од мјеста заједништва и сусрета. Разговори су показали да интервенције малог мјерила могу имати значајну улогу у јачању комуникације, активнијем коришћењу јавног простора и изградњи колективног идентитета.

Pop-Up cafe MIXER потврдио је потенцијал неформалних формата окупљања као простора за дијалог, размјену искустава и заједничко промишљање актуелних друштвених и просторних питања, те показао како архитектура може бити медиј за отварање ширих разговора о заједници, свакодневици и јавном простору.

 Г А Л Е Р И Ј А