Саша Чворо: Нови мост Бањалучане „враћа“ Врбасу

Будући мост у Бањој Луци, по изабраном идејном рјешењу, наше суграђане вратиће обалама Врбаса, уз настојање да ова повезница, осим колског, снажно развије пјешачки и бициклистички саобраћај у овом дијелу града, изјавио је Саша Б. Чворо, вођа ауторског тима побједничког идејног рјешења.

Уочи вечерашње изложбе радова, пристиглих на међународни конкурс за идејно рјешење моста у Доцу, Чворо, у разговору за градски сајт, истиче да ће ова повезница у будућности бити један од препознатљивих визуелних симбола нашег града.

Задовољни смо због могућности да учествујемо на једном овако великом и значајном конкурсу, а задовољство је тим веће када побиједе ваше рјешење и ваше идеје. Одавно није било овако великог расписа, односно у једном моменту су се појавили конкурси за мост и централну градску зону, а у најави је и конкурс за идејно рјешење концертне дворане. Без жеље за политизацијом, истичем да су садашња градска администрација те градски и пејзажни архитекта, укључујући запослене у Градској управи који су изнијели терет овог конкурса, заслужили сваку похвалу, јер је веома храбро и значајно за град то што је Бања Лука ушла у распис великих конкурса, који имају међународни карактер и што су та рјешења квалитетно публикована у јавности. Риједак је случај код нас да се оволика медијска пажња посвећује једном архитектонском конкурсу. Ми смо велику пажњу имали од саме најаве, преко процедуре конкурса па до одабира рјешења. То је веома важно за нашу струку, да нагласимно значај који она има у животу једног друштва  – каже Чворо.

Окосница пројекта је одвајање пјешачког и моторног саобраћаја, али је ипак овим концептом постигнуто јединствено рјешење новог моста у Бањој Луци. Чиме сте се водили када сте рјешавали питања конструкције, функционалности и естетике моста? 

   Велика је важност колске саобраћајнице која повезује двије стране града. У широј визури, тај мост повезује Булевар цара Душана са Источним транзитом. Колска саобраћјница, са овако пројектованим профилом, једноставно није дозвољавала да се истовремено развије интензиван пјешачки и бициклистички саобраћај. У том смислу, наше опредјељење је да се, не само у хоризонталном смислу, већ и висински, развије пјешачки и бициклистички саобраћај. Идеја је да се центар града односно Трг крајине, преко Тржнице и Кастела повежу са Венеција и Градским мостом. У том смислу је раздавајање колског и пјешачког и бициклистичког саобраћаја било сасвим логично.
 

Истовремено, продужена је и пјешачка комуникација у односу на колски мост, а читава конструкција је подигнута изнад воде и може представљати видиковац са новим погледом на дијелове града?

   Сам распон колског моста не тражи велике грађевинске подухвате као што су вертикале, лукови и слично. Начин да се пјешачка комуникација продужи у односу на колски мост, условила је да се ту појави лук, да се читава конструкција дигне изнад колског саобраћаја. И не само то, већ да се значајно издигне изнад воде и да, заправо, представља видиковац који ће донијети нови поглед и нову визуру на сам Кастел, Венеција и Градски мост, али и на будуће обрисе центра града. То је било наше опредјељење у изради овог рјешења, са жељом да у будућности направимо препознатљиву визуелну тачку Бање Луке.

Имате много искуства у овим пословима, можете ли рећи како су други градови у региону и свијету ријешили овакве или сличне ситуације?

   Ако погледамо примјере Београда, Новог Сада и Подгорице, можемо видјети да сви већи потези у граду јесу, заправо, препознатљиви елементи. Ако узмемо визуру Бање Луке, сложићемо се да би овај мост, када буде изграђен, требало да буде кључна жижна тачка града. Када посматрамо град са обода, ми препознајемо зграду владе, зграду РТРС-а и Трг крајине. Кастел је ту такође. Међутим, Врбас смо потпуно изгубили у матрици града. Некако смо га затворили, а оваквим рјешењем моста, чини ми се, покушавамо да нагласимо Врбас у визури града и да га отворимо свим грађанима, да Бањалучанима вратимо обале Врбаса – истиче Чворо.

На ову вашу констатцију, природно се надовезује прича о уређењу обала Врбаса у близини будућег моста. То је, такође, био један од елемената конкурса. Како ће то бити ријешено?

   Врло је важно, а што је и Град препознао обухватом који је дао, да обалу Врбаса треба потпуно ослободити, спустити пјешаке на обале ријеке, очистити Црквену, повезати цијелу обалу од Кастела до Венеција моста, а у будућности у потпуности отворити и лијеву обалу Врбаса, као што је сада случај само са десном обалом. Ми смо у рјешењу обала Врбаса понудили повезивање зидина Кастела са обалом Врбаса преко озелењених рампи, спуштања ка води до угоститељских садржаја – кафића, ресторана, али и дајак клуба, музеја, како бисмо дајак довели у сам центар града. У том смислу смо покушали да одговоримо на технички начин, да се тај простор, са садржајима, дигне изнад стогодишњих вода, да се омогући да буде активан цијеле године.

Имате велику праксу учествовања на конкурсима како на домаћем терену тако и у иностранству. Колико је овај конкурс за ваш тим био изазован и да ли сте овим рјешењем показали на који начин перципирте архитектуру?

За нас је овај конкурс био велики изазов, без обзира на наше прилично искуство које имамо у овом послу, јер су иза нас бројне награде и на домаћем и на страном терену, као што су награде за идејно рјешење главне улице у Приједору, која је награђена на Салону урбанизма у Нишу, затим Цемексова награда на свјетском нивоу за ту улицу, потом рјешење за центар Сремске Каменице, а конкурси рађени за Требиње, Београд, Градишку, Студентски дом бр. 4 и „Кућа 4“ у Бањој Луци која је добила награду на београдском салону архитектуре као први такав објекат из РС.

Аутори

Уз професора Чвору, ауторски тим побједничког рјешења чине: Радован Белеслин, Неда Медић, Маја Медић, Небојша Јеремић, Ђорђе Шебић и Зоран Уљаревић.

У коначан изглед моста и простора око моста, биће укључено и рјешење које је добило другу награду на конкурсу, рад ауторског тима из предузећа „Рутинг“ који су чинили: Никола Дмитровић, Јелена Савић, Радана Јунгић, Александра Петровић, Милијан Пантић, Борјана Малчић Савић, Владимир Илић и Слободан Попадић.

Извор: ГРАД Бања Лука