Интервју: доц. др Дарија Гајић о енергетској ефикасности...
АктуелностиДоценткиња докторица Дарија Гајић запослена је на Архитектонско-грађевинско-геодетском факултету у Бањалуци, а у интервјуу за БУКУ говори о енергетској ефикасности (која јој је ужа област истраживања), важности енергетске ефикасности у данашњим градовима, зеленилу у Бањалуци и другим темама.
На почетку да објасните онима који не знају шта је то енергетска ефикасност?
Енергетска ефикасност подразумијева смањење нивоа кориштења енергије, у свим секторима крајње потрошње енергије (индустрије, транспорта, зградарство), али тако да се удобност (комфор) и стопа производње задрже на истом нивоу или чак обезбиједе виши ниво. На Архитектонско-грађевинско-геодетском факултету Универзитета у Бањој Луци интензивно се истражује енергетска ефикасност у зградарству.
На концепт енергетске ефикасности у зградама, који има захтјеве за минималном потрошњом енергије, утичу свеобухватни гранични услови - употреба, енергија, клима и комфор, урбанистички параметри и инфраструктура окружења, омотач зграде, инсталације у згради, материјали и стратегије, концепти и законски прописи који се требају испланирати у складу са енергетским, економским, еколошким и друштвеним захтјевима. Свака држава има своје особености и треба да се води својим истраживањима.
Јесмо ли свјесни њене важности у развоју градова у БиХ или то вријеме тек треба да дође? На који начин знање и теорију можемо најбоље пребацити у праксу?
Претходно наведено указује колико је комплексна енергетска ефикасност. Посљедњих десетак година интензивно се раде истраживања на подручју БиХ, јер схватили су и на државном, а и на нижим нивоима да фондови ЕУ подржавају пројекте везане за енергетску ефикасност и обновљиве изворе енергије. Тренутно министарствима и градовима у БиХ финансијску подршку пружају GIZ, UNDP и USAID. Можете испратити у медијима да је ове године одржан Пети енергетски самит у Неуму, под покровитељством ових организација, гдје се из године у годину излажу све веће активности на ту тему.
Наравно, уз помоћ доношења правне легислативе могуће је управљати енергетском ефикасношћу у зградарству, те истраживачи, који су уједно и наставно особље на Универзитету у Бањалуци интензивно се залажу да се адекватно истражује, а не да се врши “пуко” преузимање легислативе из окружења. Овом приликом морам споменути да истраживачи на Универзитету у Бањалуци, такође задњих 8 година прате трендове у истраживању, и осим многобројних радова на тему енергетске ефикасности, које објављују по конференцијама и часописима у окружењу и шире, према земљама ЕУ, организују и научне скупове и симпозијуме које прате ову област, као што су „Енергетска ефикасност – ЕНЕФ“ и „СТЕПГРАД – Савремена теорија и пракса у градитељству“. Осим тога, Универзитет у Бањој Луци преко учествовања у реализацији међународних пројеката ТЕМПУС, ЕРАСМУС и ЦРЕДО на наше подручје је донио и мастер студије “Енергетска ефикасност у зградарству“ и докторске студије „Обновљиви извори енергије и еколошко инжењерство“.
Каква је ситуација у Бањалуци имајући у виду да је све више асфалта у граду, а све је мање зеленила?
Бања Лука, као и сви градови средње величине од 100.000 до 500.000 становника, неминовно се шире и наравно требали би и ону постојећу изграђеност да обнављају и при томе воде рачуна о уређеним зеленим површинама. Ако све више грађана примјећује у свом окружењу да нестаје уређених зелених површина и дрвореда, онда то јесу чињенице. Код нас се не обраћа потребна пажња на зеленило при изградњи нових грађевина, јер данас у градитељству постоје разни начини озелењавања зграда, а не само партера, површина које су на тлу. Нпр. користити “зелене кровове” при обнови зграда или при новој градњи су прави примјери енергетске ефикасности, јер утичу на смањење угљен диоксида – CO2, а апсорбују и кишницу, те су корисне код подручја гдје су поплаве узроковане наглим пљусковима. Емисија CO2 и јесте кључни параметар помоћу којег се мјери и енергетска ефикасност, због којег је и настала прича о енергетској ефикасности, да би се смањењем потрошње енергије што више редуковала/смањила емисија CO2. Сматра се да је за климатске промјене одговорно шест гасова који изазивају ефекат стаклене баште и да је, између осталих, за 50% глобалног загријавања одговорна емисија CO2. Зелени кровови осим што у свом горњем слоју апсорбују око 190 g CO2/m2 годишње, они својом вишеслојном структуром као омотач зграде утичу на неутрализовање 700 g CO2/m2. Осим тога, 10.000 m2 зелених кровова на примјеру града Аустенборга омогућили су да се пљусак кише апсорбује на кровној вегетацији, те се на тај начин редуковали су кишницу за 20%.
Колико се све то одражава на здравље грађана?
Осим ових глобалних промјена, грађани могу осјетити и микроклиматске промјене. Микроклиматски услови треба да се разматрају и код грађења зграда и нису исти у структури једног града. Нпр. у Бања Луци у изграђеној средини, у самом центру града и негдје на отвореном простору уз ријеку Врбас у насељу Борик може бити температурна разлика ваздуха и до 2°C. Човјек не осјећа температуру ваздуха измјерену преко хидрометеоролошких уређаја, него осим од физичких утицаја као што су: температура спољашњег ваздуха, влажност ваздуха и кретање ваздуха, осјећај угодности ствара се и од личних утицаја каква је врста одјеће на особи, коју физичку активности обавља, године старости и пол. Нпр. повећана влажност ваздуха и брзина ваздуха у потпуности мијењају измјерену температуру и могу да стварају осјећај неугодности. Прихватљиве вриједности топлотне угодности за већину људи који су рецимо у неком стању мировања, нпр. у сједећем положају, обучени у једнослојну гардеробу су: температура ваздуха од 20-22°C (па и до 26°C), влажност ваздуха 35-60% и кретање ваздуха до 0,15m/s. Примјер термовизијског снимања по граду Бањалука, када је измјерена температура спољашњег ваздуха била око 36°C, је показао колико сунчево зрачење има утицаја на загријавање површина и колико је неопходно имати зелене површине. На једном снимку из парка „Петар Кочић“ можемо видјети да зелена површина (35.5°C) и бетонска површина (55.7°C) на исти начин третиране (спољашња температура ваздуха, осунчање, влажност ваздуха и брзина вјетра), јер су у непосредној близини, имају температурну разлику од 20°C.
Колико нам енергетска ефикасност може олакшати свакодневни живот?
Људи повезују енергетску ефикасност само са уштедом електричне енергије, и један просјечан босанскохерцеговачки грађанин ће бити потпуно рационалан ако добије висок рачун за потрошњу енергије. Грађани ће због превисоких рачуна штедјети енергију и науштрб свог комфора, нарушаваће себи топлотну угодност, што не подржава дефиниција енергетске ефикасности. Да је неопходно разматрање енергетске ефикасности зграде која није видна кроз рачуне о потрошњи енергије, а коју грађани могу осјетити као корисници станова, јесу лоши услови живота и комфора (топлотни, ваздушни, свјетлосни, звучни и др. врсте комфора) у зградама или ако се јављају честа обољења корисника (најчешће респираторни тракт).
Шта можемо урадити да ефикасније користимо енергију, како да то радимо?
Обновом постојећих зграда можемо највише утицати на смањење потрошње енергије, јер у БиХ највећа потрошња енергије и јесте у зградарству. Високи трошкови одржавања зграда директно указују на параметре потрошње енергије (рачуни за потрошњу топлотне и електричне енергије). Разлози због којих се корисници зграда одлучују на обнову, а да то директно утиче на енергетску ефикасност зграде, обично је видна дотрајалостима неких грађевинских елемената на омотачу (прозори, врата, недостатак термоизолације, малтера, итд.), као и техничких и погонских проблема на систему инсталација (цијеви, вентили, котао, бојлер итд.). Правилници везани за енергетску ефикасност у зградама, који и јесу на снази од 2016. године у Републици Српској, створени су да би се на правилан начин радиле обнове зграда, као и уопште градиле нове зграде. Створени су на начин да подржавају и могућности производње и прате економске услове БиХ. Осим класичне обнове омотача зграда, данас постоје разне примјене пасивних и активних система који користе сунчеву енергију за стварање топлотне и/или електричне енергије и за добијање топле воде.
На који начин наш однос према енергији утиче на животну средину? Зашто је битно улагати у енергетску ефикасност? Како то можемо радити?
Енергетском оптимизацијом омотача једне карактеристичне стамбене зграде у Бањалуци теоретски се може створити енергетска уштеда топлотне енергије и смањење емисије CO2 од 75-81% у односу на постојеће стање зграда према пројектној унутрашњој температури од 20°C. Зашто спомињем унутрашњу температуру, зато што су мјерења показала да поједини корисници зграда у зимском периоду због топлотне угодности имају унутрашњу температуру и до 22-24°C, што није правилником предвиђена температура и у ствари троше доста више енергије, него што је пројектовањем предвиђено. Индикатор/показатељ за енергетску ефикасност у зградама у Босни и Херцеговини још увијек је потребна енергија за гријање зграде (параметар који зависи од облика зграде и карактеристика омотача зграде и изражава се у kWh/m2, док је у ЕУ показатељ потрошња примарне енергије и емисија CO2 (осим разматрања енергетских карактеристика омотача зграде, сагледавају се и сви технички системи уграђени у зграду). Поређења ради једна типска зграда из 60-тих година у Бањалуци, према истраживању од прије 5 година, прикључена на даљинско градско гријање захтјева потребну енергију за гријање од 105 kWh/m2, да би финална енергија (енергија коју плаћамо преко рачуна) за ту зграду била 165 kWh/m2, а примарна енергија (енергија која се прорачуна сагоријевањем сировине која је створила ту енергију коју трошимо) 425 kWh/m2 и емисија CO2 од око 105 kg/m2.
Наведени параметри показују колико се може уштедити енергије, односно смањити емисије CO2, ако обновимо омотач ове карактеристичне зграде.
Колико ми данас бринемо о животној средини?
О животној средини или човјековом окружењу учи се од рођења и сваки појединац понаша се и брине у складу како је одгојен и образован. Иако појединац може утицати на своје непосредно окружење да буде видно незагађено отпадом и смећем, те узгајањем зеленила може утицати на микроклиму, ипак на глобалном нивоу бринути се о животној средини данас значи смањити потрошњу воде, електричне енергије и топлотне енергије, јер су угрожени природни ресурси који се енормно експлоатишу. Потрошња природних ресурса једним дијелом и јесте да би се задовољиле потребе 7,7 билиона становника на земљи, али највећи потрошачи енергије и с тим и највећи емитери гасова стаклене баште јесу Сједињене Америчке Државе, које чак и не подржавају активности око смањења потрошње енергије. САД никад нису ратификовале споразум из Кјота, гдје су се остале земље обавезале да ће смањити емисију гасова. Њемачка и Уједињено Краљевство су оствариле најбоље резултате у смањењу емисија гасова.
Какво је стање у окружењу, постоје ли неки позитивни примјери на које се можемо угледати?
Државе које су у ЕУ добијају велику новчану подршку за обнову зграда. У Хрватској су у склопу Позива Енергетска обнова вишестамбених зграда потписана 584 уговора о додјели бесповратних средстава из Еуропског фонда за регионални развој. До сада су радови енергетске обнове завршени на више од 360 вишестамбених зграда. Примјер добре праксе у склопу овог позива је вишестамбена зграда на адреси Степинчева у Сплиту. Укупна вриједност пројекта износила је 800.000 еура, а бесповратна средства око 400.000 еура осигурана су из Еуропског фонда за регионални развој. У Словенији је планирана енергетска обнова за 26 милиона м² површине (1,3 -1,7 милиона м² годишње), од чега трећина чини готово нулту енергетску градњу. Од почетка 2021. све нове зграде у Словенији би требале бити готово-нулта енергетске.
Готово нулта енергетска градња (nZEB – nearly zero energy building значи да осим обнове омотача са побољшаним енергетским карактеристикама, морају се примјенити пасивни и активни системи који користе обновљиве изворе енергије, односно једноставно речено морају да произведу толико енергије да покрију сопствене потребе за потрошњом енергије.
А ако мислите на примјере паметних градова (smart city) који су величином као Бањалука, према Техничком универзитету у Бечу и њиховим истраживањима, за градове у којима је паметно живљење су: Salzburg, Graz, Innsbruck (А); паметни људи Esklistuna (SE); паметно окружење: Umeaa, Joenkoeping, Esklistuna (SE); паметни саобраћај Eindhoven (NL); паметна економија Luksemburg Луксембург (LU) и паметна управа/ управљање Jyvaskyla (FI).
