Заборављена зграда у предграђу Бањалуке
АктуелностиАрхитектураСавез Студената АГГФРадионице и изложбеСтуденти архитектуре накратко ће скренути пажњу на грађевину која је, не својом кривицом, заборављена иако од завршетка њене изградње није протекло много времена.
Жељезнице Републике Српске, пруге, возови и станице, појављују се углавном у вијестима које се баве тешком економском ситуацијом у овом јавном предузећу.
Студенти архитектуре са Архитектонско-грађевинско-геодетског факултета у Бањалуци бар накратко ће промијенити ту праксу. Они су одлучили да зграду жељезничке станице у Бањалуци претворе у умјетничку галерију.
Изложба студенских скица ће бити отворена у холу објекта главне жељезничке станице у Бањалуци у вечерас у 19 часова и резултат је рада студената прве године Архитектуре који су током вишедневног путовања у априлу 2018. године цртали у Бањалуци, Мостару, Требињу, Дубровнику и Котору.
Више је разлога зашто је за изложбу одабрана жељезничка станица, објаснио нам је архитекта из Бањалуке Игор Кувач. Симболично, осим што представља мјесто на којем путовања почињу и завршавају, излагање на жељезничкој станици указује на неискоришћене потенцијале вриједних простора јавних објеката у Бањалуци. Ова зграда припада баш тој категорији.
"Ово је такође начин да се, на измаку године европског културног насљеђа и године у којој је у музеју МоМА у Њујорку отворена изложба Тоwардс цонцрете утопиа: Арцхитецтуре ин Yугославиа 1948-1980, освијетли један од важних, али нажалост запостављених објеката архитектонског социјалистичког насљеђа у Бањалуци", каже Кувач.
У заборав је пало да је жељезничка станица у Бањалуци је дјело чувеног југословенског архитекте Живорада Јанковића, који је између осталог аутор Културно-спортског центра Скенедрија (1969), Спортске дворане и трговачког центра "Котекс" у Сплиту (1979/81), Пословно-спортског центра Војводина у Новом Саду (1981), Друштвено-спортског центра "Боро и Рамиз" у Приштини (1982) и других.
Изградња станице је почела крајем 80-их година прошлог вијека, а завршена је тек у септембру 2002. године. Поред Јанковића, коаутор пројекта је архитекта Саид Јамаковић.
"Архтектуру зграде карактерише снажан волумен дефинисан просторном кровном решетком са заобљеним вијенцем који је ободно ослоњен на моћне вертикално профилисане армирано бетонске стубове кружног пресјека. Физичка структура одређује велики вишефункционални простор пројектован као простор у простору или затворени трг. Простире се на преко 2.000 квадрата слободног пословног простора на двије етаже, планиран за различите функције - угоститељске, трговачке, и услужне", објашњава наш саговорник
Нажалост, овај репрезентативни објекат никад није у потпуности заживио, али с обзиром на архитектонске и просторне вриједности представља огроман ресурс који је могуће користити на различите начине, а "лед ће пробити" најављена изложба студентских скица.
Организатори се захваљују предузећу Жељезнице Републике Српске које је прихватило сарадњу са Архитектонско-грађевинско –геодетским факултетом и омогућило да се студентски радови изложе у холу станице у Бањалуци.
Извор: мондо.ба, Жељко Свитлица