Дани архитектуре – Бања Лука 2018. HERIT.CITY – Град и насљеђе, отворени у понедјељак у Банском двору

Дани архитектуре – Бања Лука 2018. HERIT.CITY – Град и насљеђе, отворени у понедјељак у Банском двору.

У тежњи да се простор у којем живимо и дјелујемо унаприједи, Дани архитектуре – Бања Лука континуирано разматрају актуелне теме дефинисане проблемима локалног контекста, али ангажујући најбоље протагонисте из области савремене архитектуре И урбанизма са свјетске архитектонске сцене. Према томе превазилазе локални контекст промишљања и продукције, обраћајући се широј архитектонској јавности.

Тема овогодишњих Дана архитектуре Бањалука је „HERIT.CITY“, која се тиче града и насљеђа, и које се посматра као колективни простор без граница (физичких и имагинативних), те промовише заједничке идентитете и гради инклузивна друштва.

Уводно предавање на тему Регионализам у српској модерној архитектури, одржао је Др Игор Марић направивши пресјек кроз српску архитектуру друге половине двадесетог те првих декада двадесет и првог вијека, при чему је публику подсјетио на везе модерне архитектуре с народном архитектуром и специфичне регионалне и националне елементе преведене на језик модерне архитектуре.

Др Игор Марић је предсједник Савеза инжењера и техничара Србије, потпредсједник Удружења архитеката Србије, редовни је члан Академије инжењерских наука Србије, а био је и директор Института за архитектуру и урбанизам Србије. Добитник је награда на низу урбанистичко-архитектонских конкурса и струковних признања из области урбанизма и архитектуре, као и награда Удружења урбаниста Србије “Емилијан Јоксимовић” за животно дјело.

Након предавања у Великом салону Банског двора отворене су три изложбе:
 

• Архитектонично – Иван Антић, у продукцији Београдске интернационалне недеље архитектуре, аутора Дијане Милашиновић Марић и др Игора Марића;
• Сунчана страна модернизма –Туристичка архитектура Бориса Магаша, Анте Рожића и Бранка Жнидареца, аутора Мароја Мрдуљаша и Мире Станић, те
• Europa nostra – sharing heritage, sharing values.

Присутнима се обратила Доц. др Малина Чворо, које је испред Архитектонско-грађевинско-геодетског факултета, вјерног пријатеља Дана архитектуре Бањалука изразила задовољство овом сарадњом, те изразила радост што види многе окупљене колеге, садашње и бивше студенте и захвалила се Истраживачком центру за простор што четврти пут организује ове сусрете.

Игор Кувач је испред организатора, Истраживачког центра за простор истакао како се Дани архитектуре у Бањалуци организују на основу волонтерског рада и ентузијазма свих чланова тима, укључујући велику помоћ групе студената. Иако подршке никад нема довољно и увијек је потребно више, Игор се захвалио на подршци свим донаторима, пријатељу – Архитектонско-грађевинско-геодетском факултету Универзитета у Бањој Луци, те комерцијалним спонзорима из привредног сектора, који препознају значај Дана архитектуре и континуирано их подржавају у све већем броју, а посебно имајући на уму генералног спонора, компанију Лео-Грес.

Поред генералног спонзора Дане су подржали и Фабрика цемента Лукавац, „Xella“, „Splendor“, „Feal“, Урбис центар, „Xypex“, „Fundermax“, „Kolpa san“, „Knauf“, „Kronospan“, „Austrotherm“, „GMP“, „Baumit“, „Dacom trade“, „Sika“, Елград, Бинис бетон, „Tea Promesa“, Дрводом, „Elda lux“ и други.

Игор Марић поново се обратио публици представивши изложбу Архитектонично – Иван Антић и лик и дјело једног од највећих српских архитеката 20. вијека.

Антићев обиман и награђиван опус садржи бројна реализована и пројектована архитектонска дјела, међу којима су Музеј савремене умјетности на Ушћу, Музеј у Шумарицама (са Иванком Распоповић), Спортски центар “25 мај”, спортска хала “Пинки”у Земуну, олимпијски базен на Пољуду у Сплиту, комплекс Дом пионира, са зградом РТБ и позориштем “Душко Радовић” у Београду, хотела “Бреза”у Врњачкој Бањи, “Нарвик” у Кикинди, хотел “Хајат” у Новом Београду, зграда СУП-а на Губеревцу, Дом “Политике” у Крупњу, и друга. Ако прихватимо тезу да дјело најбоље говори о човјеку, његовом карактеру, може се запазити да је једина идеја којој је Антић цијелога живота служио, и којој је у потпуности био одан и посвећен, била архитектура. За Антића је архитектура призма кроз коју у потпуности види свијет, а архитектоника комплексан рукопис којим је исписивао странице простора.

Слободан Пеулић је упознао публику с изложбом Сунчана страна модернизма, која се бави периодом 1960-тих, када на врхунцу модернизације и урбанизације Југославије, јадранска обала пролази кроз темељни преображај битно покретану економијом и социјалним динамикама масовног туризма. Југословенска архитектонска култура је тада на свом врхунцу, а неочекивано, управо комодифицикована и високо нормирана типологија хотела постаје један од главних полигона архитектонских истраживања.

Саша Зечевић је представио изложбу Europa Nostra – sharing heritage, sharing values позвавши присутне да се кроз искуства и примјере које изложба представља упознају са начинима презентације и финансирања пројеката из области културног насљеђа како би их примијенили на афирмацији нашег богатог културног насљеђа.

Дани архитектуре Бањалука настављају се симпозијумом у петак и суботу у Градском позоришту „Јазавац“. У три блока предавања имаћемо прилику да упознамо, послушамо и дискутујемо са неколико међународних и домаћих предавача, док је у недјељу планирана стручно вођена посјета споменицима из периода социјалистичке Југославије: Јасеновац (Камени цвијет, Богдан Богдановић, 1966) и Козара национални парк (Споменик Револуцији, Душан Џамоња, 1972).
 

Изложбе се могу погледати до 11. јуна, а даљи програм Дана архитектуре, достпан је на званичној страници:https://arch-days.com/2018/05/10/dani-arhitekture-banjaluka-2018-program/