"Хобит кућица" надомак Бањалуке!

Архитекта Огњен Шукало направио је у Пријаковцима код Бањалуке стакленик од природних материјала, у чијој унутрашњости и на крову расту разне биљке. Ускоро планира и градњу првих стамбених кућа од сламе и глине!

Да бисте могли замислити себе како живите у кући од искључиво природних материјала? Сламе, земље и дрвета? Да немате климу, ни централно гријање? Да је ваш изолатор само слама и земља?

За нас је то још готово незамисливо, али тренд враћања природи и живота у кућама саграђеним искључиво од природних материјала све је присутнији широм свијета. Такав начин живота је еколошки прихватљивији, здравији и јефтинији. Слама, у комбинацији са земљаним материма је при томе природни изолатор и као што штити од врућине, тако и грије од хладноће. Куће грађене на овом принципу помало подсјећају на идилични Хобитон из Господара прстенова. На интернету можете наћи мноштво фотографија које приказују романтичне ентеријере и екстеријере, као и мноштво савјета о градњи природним материјалима и употребљивости ових стамбених објеката.

Неке од тих савјета примијенио је и Огњен Шукало, дипломирани инжињер архитектуре из Бањалуке. У Пријаковцима, мјесту надомак града на Врбасу, на имању својих родитеља, изградио је један такав објекат искључиво од природних материјала. У њему, за сада, живе саднице разног дрвећа, али ускоро Огњен планира да почне рад и на првим стамбеним објектима, пише часопис Агропланета.

“Идеје о овом објекту су почеле да се врте негдје 2009. или 2010. године. Просто сам био одушевљен чињеницом да може на тако фин и лаган начин да се гради, без огромне и комплексне машинерије и учешћа у силним индустријским процесима за које нам је речено да су обавезни када се гради. Ипак може да се гради без бетона и опеке, а да истовремено то буде нешто што задовољава већину стандарда за пристојне мале објекте”, објашњава Шукало. То одушевљење и могућности које пружају једноставни материјали подстакли су га да и сам проба да изгради један такав објекат.

“То је пробни објекат на којем би требали научити доста тога прије него што се некад одлучимо да правимо кућу или друге објекте. Један је од првих објеката тог типа у Босни и Херцеговини. Први су рађени од балиране сламе изнад Сарајева негдје око 2011. године, а и сад у посљедње вријеме има још неколико пројеката у БиХ у оквиру којих се ради са сламом, глином, дрветом”, прича Огњен и додаје:

“Објекат који смо радили је комбинација много различитих техника и приступа и можда је једини који је користио балирану сламу као структурни носећи материјал, значи без скелетних елемената и стубова који су сакривени у слами. Он је комбинација грађења сламом и непеченом земљом уз још неке елементе скелетног система и намјењен је да служи као нека врста стакленика”.

У стакленику су саднице разног дрвећа – кестен, орах, црни орах, храст китњак, трешња, брекиња, јавор млијеч. Укупно је ту око 20 до 30 врста, а биће их и више. У будућности Огњен планира да се интензивније бави грађењем природним материјалима, пермакултуром и другим облицима одрживе пољопривреде и одрживог управљања простором.

“Покушавам овако да се припремим за један комплекснији пројекат у будућности. Требало би то да укључује неке објекте, и стамбене и економске, као и елементе скупљања кишнице са терена и са објеката.”

Иако се визуелно чини већим, објекат је унутра квадратуром доста мали, што, према ријечима младог архитекте, представља један од мањих проблема када је ријеч о градњи балираном сламом.

“Ту имамо дебеле зидове и релативно мали простор унутра од око 30 квадрата. Али, и у савременој градњи дебели зидови су норма, јер подразумјевају озбиљну термоизолацију”, појашњава Шукало.

Занимљиво је да објекат има зелени кров са тањим слојем земље на којем расту биљке које толеришу танку подлогу – углавном жедњаци (седуми) и чуваркуће. Тако је кров препун разног биља и врста којима то одговара.

“Генерално је сав објекат у духу истраживања материјала и неконвенционалног облика. А његове предности су што сте окружени материјалом за који поуздано знате да је здрав, поуздан и пријатан”, истиче Огњен.

Када је ријеч о самим трошковима градње, оваква врста градње је свакако јефтинија. Камен не кошта много, дрво мање-више, али слама и глина су врло јефтини, а некад и потпуно бесплатни.

“Обично се људи питају да ли та слама може да функционише као животни простор. Многи се боје да се може и запалити. Међутим, зидови од сламе су у складу са стандардима противпожарне заштите и они немају довољно кисеоника да би горили, јер је слама у балама јако сабијена, а и малтери их јако добро штите. Људи се боје и уласка разних животиња у сламу, што је такође добрим малтерисањем спријечено и онемогућено”, каже Шукало.

Додаје да је највећи непријатељ ових материјала вода, а не ватра, па је потребна посебна пажња да се предуприједи улазак кише, цурење инсталација, или – кроз избор локације – да се избјегне плављење од воде споља.

Свој необични објекат Огњен је градио личним средствима и енергијом од 2011. до 2014. године. У томе му је помогла његова породица, а с обзиром да предаје као виши асистент на Архитектонско -грађевинском факултету у Бањалуци, у помоћ су му прискочили и студенти.


Фото: ОгњенШукало/Агро Планета