ОА19АУНВ - Архитектура и умјетност Новог вијека
| Спецификација предмета | ||||
|---|---|---|---|---|
| Тип студија | Академске студије првог циклуса | |||
| Студијски програм | Архитектура | |||
| Назив | Архитектура и умјетност Новог вијека | |||
| Акроним | Статус предмета | Семестар | Фонд часова | Број ECTS бодова |
| ОА19АУНВ | обавезан | 3 | 3П + 0В | 4.0 |
| Наставници | ||||
| Наставник (предавач) | ||||
| Наставник/сарадник (вјежбе) | ||||
| Условљност другим предметима | Облик условљености | |||
| за похађање, предиспитне обавезе на нижим предметима Архитектуре и умјетности за полагање, положени нижи предмети Архитектуре и умјетности | Нема. | |||
| Циљеви изучавања предмета | ||||
| Проучавање и савладавање развоја архитектонског и умјетничког стваралаштва током Новог вијека, као и савладавање принципа естетике и философије тог доба. Упознавање са друштвеним условима који су довели до појаве ренесансе, као прекретнице у развоју друштва у цјелини. | ||||
| Исходи учења (стечена знања) | ||||
| Стицање знања о развоју архитектуре, урбанизма и умјетничког стваралштва у Новом вијеку. Изучавање естетике и философије Новог вијека. Естетичке рефлексије о променама у схватањима у односу на Антику и Средњи виек у анализи архитектонских дела умјетности, осврт на промене у философско-естетичким схватањима феномена лепог у Антици и средњем веку. Стварање интегралне слике архитектуре и умјетности насталих у слиједу након Старог и Средњег вијека. Савладавање анализе архитектонских и умјетничких дјела кроз разумијевање естетске анализе Новог вијека. Упознавање са значајним друштвеним дешавањима који су услиједили појавом ренесансе - реформација и контрареформација, индустријска револуција. Савладавање теорија о архитектури и граду, примјени и трансформацији античких идеја о простору, архитектонској форми, техникама грађења и стилским облицима, припрема за нову, савремену философију архитектуре. Разумијевање историцизама XVIII и XIX вијек у архитектури и умјетности, као и коријена модерне архитектуре. | ||||
| Садржај предмета | ||||
| Архитектонско и умјетничко стваралаштво Новог вијека. Паралелно праћење развоја умјетности, архитектуре и естетских принципа и философије тог доба, кроз цијели семестар. Друштвени услови који су довели до појаве ренесансе. Хуманизам као база за ренесансно стваралаштво. Уомо универзале. Стварање ауторске архитектуре. Перспектива и друге помоћне дисциплине у архитектури. Ренесансне теорије о архитектури и идеалним градовима. Преглед ренесансног стваралаштва у Италији. Филипо Брунелески. Леон Батиста Алберти. Донато Браманте. Рафаел. Балтазаре Перуци. Ђулио Романо. Микеланђело Буонароти. Антонио Паладио. Остали аутори у Италији. Преглед ренесансног стваралаштва у Италији и другим европским земљама – Француска, Енглеска. Маниеризам. Друштвени услови који су довели до појаве барока. Реформација и контрареформација. Психолошки доживљај барокне архитектуре и урбанизма. Реализација ренесансних идеја о граду у бароку. Преглед барокне архитектуре у Италији. Ђакомо Бароци да Вињола. Бернини и Боромини. Остали аутори у Италији. Преглед барокне архитектуре у осталим европским земљама: Енглеска, Француска, Њемачка, Аустрија, Русија. Барокни урбанизам. Архитектура историцизма. Индустријска револуција и коријени модерног доба. Преглед архитектуре XVIII и XIX вијека у европским земљама. Реконструције европских градова XIX вијека. Почетак савременог доба. | ||||
| Методе извођења наставе | ||||
| Предавања, семестрални задаци (графички радови, макете, есеји), екскурзије, консултације | ||||
| Литература | ||||
| ||||
| Облици провјере знања и оцјењивање | ||||
| Усмени испит | ||||
| Посебна назнака | ||||
| Нема. | ||||