Навигација

ОА07УК - Урбанистичка композиција

Спецификација предмета
Тип студијаАкадемске студије првог циклуса
Студијски програмАрхитектура
НазивУрбанистичка композиција
АкронимСтатус предметаСеместарФонд часоваБрој ECTS бодова
ОА07УКобавезан41П + 2В4.0
Наставници
Наставник (предавач)
Наставник/сарадник (вјежбе)
Условљност другим предметимаОблик условљености
Урбанистичка техникаЗавршене предиспитне обавезе на предмету Урбанистичка техника
Циљеви изучавања предмета
Циљ изучавања предмета је развијање знања и вјештина за бављење проблематиком обликовања урбанистичке композиције. Предмет се бави основним принципима компоновања архитектонске и урбанистичке структуре са аспекта обликовања форме и образаца употребе отворених градских простора. Студенти се упознају са основним елементима просторне структуре града и најважнијим факторима који утичу на њен визуелни идентитет, читљивост и интегралну вриједност у односу на локални контекст и град у цјелини.
Исходи учења (стечена знања)
Исходи изучавања предмета су сљедећа стечена знања: 1) Мапирање и анализа елемената урбанистичке структуре, као што су просторне цјелине, просторни обрасци, просторне доминанте; 2) Мапирање и анализа доминантних образаца употребе отворених градских простора; 3) Мапирање и анализа основних карактеристика урбанистичке композиције, као што су (а)симетрија, хармонија, ритам, равнотежа и боја; 4) Дефинисање концепта обликовања урбане композиције на основу просторних анализа и препознавања њихове међусобне релације; 5) Обликовање урбанистичке композиције кроз тродимензионалн варијантно моделовање; 6) Графичко приказивање приједлога дизајна сегмента урбаног простора.
Садржај предмета
- Појам композиције у урбанизму; - Урбана структура као основни предмет урбанистичке композиције; - Просторна перцепција и доживљај у отвореним градским просторима; - Основни елементи урбане структуре и њихова композиција: улице и отворени јавни простори; - Основни елементи урбане структуре и њихова композиција: групације и склопови; - Односи визуелних и просторних елемента у урбанистичкој композицији: симетрија и размјера; - Односи визуелних и просторних елемента у урбанистичкој композицији: хармонија, ритам и равнотежа; - Боја у урбанистичкој композицији и детаљи мјеста; - Важније теорије о урбанистичкој композицији из периода 19. и 20. вијека.
Методе извођења наставе
Настава се одвија кроз мултимедијална предавања, рекогносцирање на терену, активно учешће на вјежбама кроз израду графичких елабората, самосталну анализу релевантне литературе, вербалну одбрану графичких радова и просторних концепата који радови представљају. Доминантно је схватање да обликовање представља интуитивни процес одлучивања базиран на теленту, имагинацији и искуству. За разлику од њега, рационални/научни процес одлучивања базира се на релевантним чињеницама и провереним показатељима, односно знању. Са становишта реализације наставе на овом предмету од посебног значаја је потенцирање и препознавање међуодноса знање - интуиција. С једне стране, повећавањем знања о одређеним појавама у градском простору доприноси се интуитивно - искуственом дјеловању студената, а с друге стране, подстицањем талента и интуиције повећава се способност одабира и употребе релевантних знања о тој појави.
Литература
  1. Baker, Geoffrey. 1996. Design Strategies in Architecture. An approach to the analysis of form. New York and London: Van Nostrand Reinhold, E&FN SPON.
  2. Ching, Francis D.K. 2015. Architecture. Form, Space and Order. Wiley: New Yersey.
  3. Cullen, Gordon. 1990. Gradski pejzaž. Beograd: Građevinska knjiga.
  4. Krier, Rob. 1991. Architectural composition. London: Academy Edition.
  5. Radović, Ranko. Forma grada. Osnove, teorija i praksa. Beograd: Građevinska knjiga.
Облици провјере знања и оцјењивање
Предиспитне обавезе студената су позитивно оцијењени колоквијуми, 80% присуства на вјежбама и предавањима, и позитивно оцијењени графички радови. Студенти који добију позитивне оцјене на колоквијумима изнад оцјене 8, су ослобођени полагања завршног испита и број освојених бодова на колоквијумима се преноси у бодове испита. Колоквијуми су обавезна провјера знања. Одсуство са два колоквијума, двије негативне оцјене на колоквијумима или комбинација обавезују студента да напише семинарски рад на једну од задатих тема у школској години.